Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

права која су одређена савезним Уставом, народним републикама права која су одређена републичким уставом, a права која нису одређена ни савезним ни републичким органима власти, врше самостално народни одбори. На тој основици je суверени радни народ пренео на савез и доношење основне организације република и народних одбора.

У историји настанка наше федерације спада чињеница да су наши народи y револуцији на основу права на самоопредељење створили своје националне државе и ујединили их y заједничку државу. Ово je изражавао Устав из 1946. У складу са измењеним продукционим односима, a нарочито односима својине, остварењем самоуправљања на битним подручјима живота мења ce друштвени a тиме и правни однос федерације. Радни народ као целина организује државу тако да друштвена целина федерација y земљи одлучује о заједничким стварима, a поједине територијалне друштвене заједнице народне републике —■ одлучују не само о стварима које су од интереса само за њих већ нарочито о стварима чијим ce остварењем путем тих заједница боље служи читавој друштвеној заједници. Према томе, федеративном савезу данас није више основна база уговор између самосталних државних јединица о федеративном савезу. Као што су локални органи типични и јединствени y својој појави као органи демократичног друштвеног самоуправљања, тако je, поред националног принципа као принципа њиховог истинског настанка и територијалног разграничења, главна карактеристика народних република њихово обједињавање, надзор и помоћ самоуправним органима, a y односу према федерацији њихова карактеристика да врше значајне задатке за општу друштвену заједницу на основу општих и основних директива друштвене целине ФНРЈ.

4. Самоорганизација народних република потиче из јединственог система друштвеног самоуправљања које постоји y ФНРЈ. Сви самоуправни органи, политички, прршредни и друштвени, доносе самостално своје основне повеље: устав, статут и правила; сви бирају своје органе; сви доносе своје закључке према својој природи. Али основни прописи, прописи да ова права постоје, морају имати извор y савезном Уставу који поставља самоуправљање за основицу друштвене делатности, и то не само због равномерне организације државе, него нарочито због тога, што je то основно правило и регулација друштвене целине, која ce врши y појединим друштвеним заједницама и која због тога мора потицати из саме друштвене основице. Због тога основна организациона начела за народне републике прописује савезни Уставни закон.

A да при томе не би била повређена осетљивост народних република, побринуо ce савезни Уставни закон одређујући само основне линије за њихову самоорганизацију како би ce још могла y пуној