Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лежности (6). Тиме ce, омогућава јединствено обезбеђење социјалистичког друштвеног поретка, привредног система и планског развитка народне привреде као целине, политичко и привредно самоуправљање и демократска права грађана (чл. 9. Уставног закона), a на другој страни помоћ, надзор и руководство локалних самоуправних органа као и вршење задатака специфичних за друштвену заједницу y народној републици. Законодавни механизам je дакле подешен према новом карактеру федеративног уређења. По њему федерација даје републикама a оне федерацији и народним одборима, којима y начелу, пада y надлежност извршење како савезних, тако и републичких прописа. To показује јаке тенденције y правцу остварења комуна и слабљења како савезних тако и републичких функција, y правцу опште децентрализације, не водећи рачуна о томе да ли ce републике ограничавају y својим правима или не. Код законодавног организма ce тако не ради о питању да ли су републике ограничене y свом праву самоорганизације, него ce ради о питању да ли je и путем ових права народних република ојачано самоуправљање локалних органа власти и осталих друштвених заједница. Споредно je питање да ли су закони о народним одборима деконституционисани, иако мислим, да су како Општи закон о народним одборима тако и републички закони о народним одборима уставни закони, формално и по својој материји.

7. Стварање новог другог дома, Beha произвођача, логична je последица измењеног значаја федеративног уређења. Кад нису више националне државе основни елементи тога уређења, него су друштвена својина, самоуправљање y привреди и y политичким формадијама y форми виших друштвених заједница, основи друштвеног и политичког уређења државе, онда je јасно да парламенат морају сачињавати једно тело из политичко-самоуправне сфере, a друго из привредно-самоуправне сфере. Веће народа пак може остати само још као рудимент прошлости који води рачуна о фактички постојећем националном саставу и њиховим државноправним симболима, a који све више ступа y позадину. Јачању федеративног уређења много више доприноси Веће произвођача које уноси y функције скупштине специфичне елементе из појединих регионалних друштвених заједница, оформљених y републикама, него би то могло чинити Веће народа које je извршило свој задатак решењем националног питања y Југославији y доба кад су ступили y први план нови проблеми привредног и политичког самоуправљања, деетатизације државних

(6) Нпр. Закон о укидању виничарских и сличних односа HP Словеније (Ur. 1. LRS бр. 22 од 3. VII. 1953) донет je на основу чл. 4 савезног закона о пољопривредном земљишном фонду из искл,учиво савезне материје .