Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

блике ограничене су y том свом праву, разуме ce, и одредбама савезних закона, које разрађују споменута савезна уставна начела у границама законодавне надлежности федерације.

П

1- Што ce тиче поделе надлежности између федерације и народних република морамо прво указати на разлику која постоји између начина на који je та подела извршена y Уставу од 1946 и начина на који je та подела извршена y Уставном закону од 1953 године. У члану 44 Устава од 1946 били су набројани послови y надлежности федерације без обзира који су њени органи имали да их: врше. Уставни закон, међутим, не поступа на тај начин. Он пре свега начелно формулира права и дужности федерације, y свом члану' а затим y одговарајућим члановима одређује које од тих права и дужности врше поједини савезни органи власти. Тако je он прво y свом члану 15 одредио ширину законодавненадлежности федерације. Ту он с једне стране одређује, узимајући у обзир савезне органе власти, које послове врши искључиво Савезна народна скупштина и које, према томе, не могу вршити остали савезни органи власти; док с друге стране одређује врсте и границе савезног законодавства. Тиме уједно нормира и поделу законодавне надлежности између савезне државе и народних република. С обзиром на ту поделу од нарочите je важности чињеница да она није извршена одсјечно, тј. тако да 6и о неким питањима могла доносити законе само савезна држава a о некима само народне републике. Уставни закон, напротив, дозвољава знатну комбинацију законодавне надлежности савезне државе и законодавне надлежности народних република. Могућност те комбинације y извесној мери je и шира од оне коју je дозвољавао Устав од 1946 године. Уставни закон je прво одредио питања која je начелно ставио y мскључиву законодавну надлежност савезне државе. Ако ce поближе разгледају та питања лако ce разабире да ce ту ради о питањима кроз која ce нарочито испољавају јединство савезне државе, јединство социјалистичког друштвеног поретка и јединство привредног система.

За та питања важне су нарочито двије ствари. Прва je, да та питања нису y савезном Уставном закону строго лимитативно набројена. При крају набрајања тих питања речено je да ту спадају и друга питања из искључиве надлежности федерације. На први поглед могло би изгледати да на основу те одредбе савезна држава може по својој вољи проширивати круг питања која су y њеној искључивој законодавној надлежности, и тиме y исто вријеме сужавати законодавну надлежност народних република, Али такво ми-