Анали Правног факултета у Београду

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И на крају, теза je значајна још у једном погледу. На плану борбе за научну теорију политичке економије она претстав,тьа одлучан раскид са „марксистичким“ вулгаризаторима економске науке који под видом марксистичке економске теорије развијају анализе које се научно не могу ускладити са теоретском мисли Маркса и Енгелса. Најновији претставници таквих вулгаризадија налазе се међу совјетским економистима (в. например, брошуре Островитјанова о преткапиталистичким формацијама, Козлова о робној производњи и др.). У исто време она je одговор и оним економистима који полазећи од вулгарних интерпретација Маркса, истину да je његова економска теорија данас превазиђена, jep je она, тобоже, везана за капитализам слободне конкуренције, или да она може join да даје само квалитативне анализе, не и квантитативне. Другим речима, да je Марксова теорија употребљива само за револуционисање радних маса, јер објашњава класне односе капиталистичког друштва, али да je неупотребљива у економској изградњи социјализма, jep не даје квантитативне анализе. Аутор je у тези јасно показао до које мере Марксова економска теорија жива и данас, какве она могућности даје како за квалитативну тако и за квантитативну економску анализу.

Милош Самарџија

GOVERNMENT AND INDUSTRY. A Survey of the Relations between the Government and Privately-owned Industry. London. Staples, 1952, 224 p. p.

У обилној литератури о државној интервенцији у привреди, објављеној током последњих двадесет година, ова публикација часописа Politico.l and Economic Planning (PEP) заузима специјално место Она нема претензије теоретског списа; рађена са британском педантношћу, она има само за сврху да до детаља опише савремено функционисање британске привреде уколико je оно регулисано од стране државе. Поред тога, књига садржи и низ разматрања о разводу британског капитализма од кризе 1929 —32 наовамо, пропраћених подацима о централизацији капитала, монополизации и бирократизацији британског друштва, као и о променама у британское друштвеној структури. Као систематски опис „државнокапиталисгичке' привреде књига je драгоцена. Она даје сумаран приказ порекла и развода кондепције државне интервенције од кризе тридесетих година до недавног доласка конзервативаца на власт; опис државних контролних мера у области домаћих инвестиционих улагања; анализу државног дириговања на пољу спољнотрговинске политике; приказ државне контроле над текућом производимом и над функционисањем тржишта, нарочито у сфери контроле цена, субвенција и тзв. „јутилити“ производное. Посебни одељци посвећени су опису структуре државног апарата који je ангажован у дириговању привредом; организацији статистичке службе која служи као основа државног планирања; ~репрезентативним“ органима планирања удружењима капиталистичких предузетника и радничким синдикатима' који служе као саветодавни органи државе; најзад, положају појединачног прпватног предузећа у британској „мешовитој“ привреди привреди заснованој на капиталистичким односима производите али у великомстепену реглементираној од стране државе. Три ствари остављају најјачи утисак: (1) степей државне контроле над приватном инвестиционом делатношћу; (2) натегнутост