Анали Правног факултета у Београду

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

спруденције, реализма и идеализма. Изложена су схватања најистакнутијих писаца. J. Stone посматра право у вези с постојашем разних трупа и остваривања минимума животное стандарда за све; правичност je функција три променљива фактора: потреба које су заштићене правом, затим расположивих средстава и најзад задоваљавања поменутих потреба. Cairns се бави поред социолошког и филозофским испитивањем права. Да се не би свела на просту технологију, правка наука треба да узме за полазну тачку не еймо право, већ људско понашање као такво у вези са фактором нереда. Hall се истине на пољу правке социологије (напр. објашњењима појаве крађе). Иако je у основи реалиста, он се приближава идеализму, jep каже да je право „посебан спој облика, вредности и чињеница“. Cahn сматра да су за право важни биолошки, психолошки, религиозни и рационалистички моменти људске личности. Он нарочито подвлачи значај осећања неправичности код човека и уопште проблем његове слободе у друштву. Што се тиче Скандинавке, тамо се запажа велик напредак и интерес за правку филозофију. Тзв. упсалска школа настоји да изгради нов поглед на централне проблеме правке науке, какав je, например, проблем објективности правке норме као суда вредности. Alf Ross налази негативан одговор на то питанье, док Naess и Ofstad мисле да у поређегву са сазнајним судовима постоји само разлика у степену. Затим приказује Wedberg-озу анализу логичког састава правке норме, У Финској се појавило неколико млађих теоретичара од којих су најистакнутији Brusiin и Lahtinen. Први покушана да споји социолошку и догматску страну права и уноси антрополошко-социолошке и културноисториске елементе у проучавање права. Други доказује да je могућа само описна, а не и објашњавајућа, правна наука и тај став у духу емпиризма покушава, да докаже испитивањем норме, става појединаца према њој итд.

Стеван Врачар

REVUE D’ECONOMIE POLITIQUE, Paris, Juillet-Octobre 1953. Једна je од традиција овог старог француског часописа да сваке године посвети једну већу свеску економским и социјалним проблемима Француске у претходној години. Скоро по истоветном распореду, а махом и од истих аутора, сваке године су обрађена следећа питања: опште привредно стање Француске, новац и финансов, производња, трговина и транспорт и најзад социјална питања. Овогодишња свеска садржи читав низ чланака о економици Француске у 1952. Ко год жели да изучава привредни развој Француске у томе периоду, а нарочито резултате постигнуте у току извођења такозваног Пинеовог експеримента, наћи he у oboj збирци врло интересантне анализе и солидну документацију. Novembre-Décembre 1953. René Connard: Quelques considérations sur les rapports de la liberté et de la propriété. У овом чланку писац je продужио анализу односа између слободе и својине, коју je још пре више од три деценије скицирао у својој Историји економских доктрина. Charles Gide: La naissance de la „Revue d'économie politique”, vue à travers la correspondance de Charles Gide et Léon Walras. Интересантна преписка између Валраса и Жида осаыдесетих година прошлог века, објављена у овом броју, не само да илуструје борбу коју су имали да издрже покретачи овог часописа са ортодоксним економистима, већ и корисно може послужити за изучавање развоја економске мисли у том периоду. Приликом покретања овог гласила млађих економиста тежња je била да се једној периодичној публикацији пружи неутрално обележје. Оснивач лозанске школе који je заступао