Анали Правног факултета у Београду
21
О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА
броја развода за ко je су супрузи криви, проистиче из чиньенице што су повреде брачних дужности од стране жене уочљивије и што се с обзиром на њен друштвени положај теже прикривају него што je то случај с мужем. Између осталих доказа ми би навели само то да je за вријеме рата што се јаоно вида из предметник списа жена обично остајала код куће, док jy je муж напуштао као војник. И док je жена за читано то вријеме остајала стално мањевише у истој средини ко ja je пратила њено владаше и начин живота, то није био случај с мужем, а да и не узимамо у обзир неједнако гледање на њихов начин живота. Под одустајањем од тужбе треба разумијети не само одустајање у ужем смислу него и мирења до којих je дошло ван суда па и она ко ja су саошптена суду односно изјављена пред судом али нису дошла као посљедица интервенције суда. Овдје улазе и предлози да поступай мирује, као и случајеви по којима je суд заказао рочиште али се странке нису одазвале, иако су уредно позване. У вези са одустајањем од тужби треба истакнути да се овдје не ради увијек о неким лакшим и незнатнијим или лакомисленим и безразложним случајевима, иако има и таквих. Напротив,, објективно узевши овдје има врло тешких случајева па и тежих од оних у којима се брак разводи (2)До измирења пред судом и уз његову интервенцију дошло je само у 10 случајева. Суд je својом пресудом одбио само 54 тужбе. Анализа списа доводи join до једног утиска или боље речено увјерења, а то je да су дјеца најјача и најтрајнија веза између мужа и жене. Нагон за рађањем je заиста јак. Свуда гдје нема дјеце, брачни другови у тужбама за развод брака између осталих разлога наводе и околност да у браку нису имали дјеце. Нису ријетки случајеви да je то главки па и једини мотив тужбе. То се нарочито запажа у тужбама које подносе становници села. Док у неким случајевима неимање дјеце ремети брачне односе и доводи до неподношљивог заједничког живота, у другим они због тога траже развод брака иако су врло лијепо и сложно живјели. Брачни другови су нестрпљиви у очекивању порода па се већ у првим мјесецима обраћају лијечнику за савјет и испитују да ли je неко од н>их „крив“ за то. То je правило које важи већ и на селу. Стога често пута жене са села траже развод брака само из разлога што са мужем немају дјеце а оне као эдраве и младе xo.he да рађају (264). Под притиском нагона за рађањем, жена се не ријетко одлучује и на прел>убу. Штавише она то понекад чини и ради тога да би удовољила неодољивој жел>и мужа за дјецом. Интересантан je у том смислу случај једне жене која у тужби истине да са мужем није
(2) В. спис Окружног суда у Сарајеву број По 131/46. Будући ce сви цитирани бројеви односе на списе поменутог суда из 1946 са ознаком По, то ћемо у даљем тексту у заградама наводити само бројеве цитираних списа.