Анали Правног факултета у Београду

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

имала дјеце, али их има с другим из ванбрачних односа па транш развод брака са првим да би могла ступити у брак са оним другой (913). Ситуација мужа у вези са овим питаньем je друтачија, кад му je жена нероткигьа. Он ову ситуацију обично рјешава на тај начин што ће својим поступком према жени (а и тјерањем) присилити je да она тражи развод брака или he пак настојати да je уз извјесна обећања наговори да споразумно траже развод брака (953). Тако имамо случајева да се муж обавезао на издржавање жене доклегод je жива и да jo j je уступио извјестан дио своје имовине у виду поклона или тестамента, само да пристане на развод брака (810). Увиђајући тежину положаја свога мужа и пристајући на развод брака, једна жена истине како je сва родбина њеног мужа побијена за вријеме para и да она разумије његову жел>у за дјецом (429). Међутим, оваква погађања и споразуми код суда наилазе на разумијеваше само онда ако je неимање дјеце у смислу чл. 56 Закона о браку довело до немогућности брачног живота, што Шlје био увијек случај. Иначе, упоређујући број тужби за развод брака у којем je било дјеце са оним гдје je није било, број ових других je много већи. Тако од 676 поднесвних тужби свега je 254 које се односе на бракове с дјецом. Од тога je суд развео брак само у 158 случајева, одбио je тужбу у 23 случаја а странке су одустале од 73. Разматрајући ове предмете човјек добива утисак да мајка има много јачи осјећај льубави и да je она много пожртвованија од оца према дјеци. Од 254 тужбе чије странке имају заједничку дјецу. 135 je подиио муж као отац, 96 жена као мајка а 23 обоје споразумно. Од оних које je поднио муж брак je разведен у 83 случаја, у случајевима гдје je тужилац жена разведено je 58 бракова а тамо гдје су подносиоци тужбе и једно и друго дошло je до развода у 17 случајева. Муж je одустао од тужбе у 36 случајева а жена у 37. Суд je одбио 23 тужбе. Суд je повјерио дјецу мајци на чуваше, васпитање и издржаваше у 40 случајева, оцу у 49 а у 2 случаја одлучио je да ce дјеца повјере дому на васпитање. Међутим, у 59 случајева дјеца су оставлена на чуваше и васпиташе мајци а оцу je наређено да доприноси за шихово издржаваше мјесечно по 200-600 динара. У два случала je дјецу повјерио оцу и одредио да мајка доприноси за шихово издржаваше по 200 динара. За ону која су повјерена дому одредио je да оба родитеља доприносе за шихово издржавање и то сваки напосе по 300 динара. У 13 случајева странке имају понуљетну дјецу која се понекад појављују као свједоци у бракоразводном спору својих родитеља и обично свједоче у прилог мајке. Мајка се готово без изузетка бори да дјеца остану код ње па и онда када су шене прилике очигледно врло тешке. Као што