Анали Правног факултета у Београду

61

ЗАКУ ПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

рударство итд. а да им они задругари који остају у задрузи исплаhyjy закупнину на њихову земљу. У том случају би они могли одвајати веће суме за исплату закупнине, пошто би се приходи задруге делили на мањи број задругара. Али битни услови за ово су, прво, да рад у задругама постане продуктивнији, чак знатно продуктивнији него што je био досад (24), jep би требало да се са људи постигне исти и већи ефекат, што би све захтевало модернизовање средстава за рад итд., и, друто, треба да постоје могућности и услови да се та сувишна радна снага, и то не само из сељачких рад-них задруга него и уопште са села, може запослити у разним непољопривредним гранама, пре свега у индустрии и сл. Ова два услова међусобно су повезана. Наша землаа још није у стању да пољопривреди уопште, па и радним задругама, пружи довољну количину модерних и јевтиних машина и осталих средстава за рад али се данас чине велики напори да се то ускоро оствари. С друге стране иако се већ од завршетка II светског рата, а нарочито од 1947, вршио сталан процес одливања сувишног становништва из пољопривреде у друге привредне гране, ипак треба подвући да још ни данас, упркос знатном напретку у привредном развитку землзе, наша индустрија, рударство, транспорт итд. још нису у стању да апсорбују сву сувипшу радну снагу са села. Због тога сиромашни и средњи сељаци, били у задругама или ван њих, морају највећим делом засад да остају на селу, па ма како Шихов посед био мали и њихов рад нерентабилан. Они су на то принуђени, пошто немају од чега другог да живе. И зато све ово још више компликује и отежава и проблем плаћања закупнине у радним задругама. Међутим и поред свега тога, да би се у будућности обезбедио даљи развитак наше пољопривреде, да би се обезбедио правилан развитак социјалистичких односа на селу, потребно je, као што je то досад са више страна истицано, с једне стране омогућити, например кроз слободнији промет непокретности и сличив мере, известан процес концентрације и централизације средстава за производњу и земље и стварање већих производних јединица (задруга или сличних организација), и с друге стране, наставили напоре у вези са привредном изградњом земље, са иядустријализацијом итд. Овим би се омогућило запбслење у другим гранама привреде оних сељака који би своју земљу или дали под, закуп или продали земльорадничким задругама и сличним привредним организацијама, и створили би се потребни услови да се наша пољопривреда уредно и јевтино снабдева разним машинама, ђубривом итд. Кроз ову перспективу треба данас посматрати и даљи развитак разних облика земљорадничких задруга код нас, а тако исто и плаћање закупнине у н,има.

(24) Владимир Бакарић, О даљем развитку наше пољопривреде, Борба од 13 до 18-XII-1952.