Анали Правног факултета у Београду

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

137

много доваљаног камења, Има маслина и лозе, али сада врло често напуштених и зараслих у шљунак. И у оним областима, у којима се сада не подижу ни појединачна насеља близу потока и речица, некада су се подизала чак и цела сеоска насеља док су косе око тих долина биле пошумљене. Корита су онда била удубљена и воде су проносиле онолико материјала колико су одроњавале. Откако je гора исечена, потоци одрошавају много материјала, па не могу да га пронесу, него њиме запуше своја корита кад надођу. Пошто им корита постану узвишенија од околног земљишта, не може се спречити да се широко разливају и разносе песак, шљунак и камен. Због тога се више не подижу насеља перед тих потока и речица, а ранија насеља се све више склањају са обала и из целих делта. Тако je у свима нашим областима, сем оних ко je су у кршу и у широким равницама. У Хрватском Загорју и Пригорју нешто мало мање, иако je земљиште и тамо меко. Тамо je гора око потока и речица на јаче нагнутом земљиштима мало мање исечена. г) И када у широкој долини заснива своје насеље, ако се икако може сељак га неће поставите усред ратарског земљишта, па ређе и у средиште сточарских привредних површина. Насеља поставља с једне или с друге стране такве долине, било да су груписана, било да нису. У средњем и горњем току Тимока тако поставьа груписана сеоска насеља, а у средњем и горњем току Уне тако поставља разређене низове кућа. Само у уским долинама, око малих вода, село je и сеоско насеље и с једне и с друге стране воде. Ако je долина нешто шира а вода нешто већа, село je с једне стране воде, с друге стране je друго село. Ако стране изнад таквих села нису окомите, насеља су често распоређена у низовима кућа. У оваквим долинама границе атара су реком, па ма на тај начин атари села, која су с једне и с друге стране реке напремасе, били врло неједнаки по пространству. Што ће му атар бито веки или магьи за село онда није било много важно, jep je земље било обилато. Границе атара међу наспрамним селима постављале су се сточарском употребом земљишта поред река, а река je била препона сточарском искоришћавању земљишта с друге стране. Лугови поред река били су сточарско земљиште и то манье важно сточарско земљиште. Ако je пак равница сасвим широка, те села, која су унутра у равници, не могу да измакну своја насеља под косе, онда се сеоско насеље заснивало тако, да му лушко земљиште, поред реке, буде сточарско земљиште, а више, оцедитије, земљиште ратарско. На тај начин je и тако сеоско насеље тежило да буде на додирној црти између ратарских и сточарских привредних површина. Тако су била заснована сва она насеља равничарских села која су близу река. Ово су углавном правила, по којима се заснива село као насеље. Ако je друкчије, обично се у историји насељавања села може наћи разјашшење зашто je друкчије. Например село Засад у Ибру поставлено je у косама, издигнутије него што би по правилу било. Али je и оно било некада подну коса. Воде су сплакале зем-