Анали Правног факултета у Београду

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

љишта око кућа; људи су напуштали оплићала земљшпта и пели ce насељем уз косе. Сада je цело сеоско насеље високо у косама, а земллшгга која су била око некадашњих кућа сада се не раде. (По испитивашима Милорада Милошевића.) Има и подизања села и сеоског насеља на „планину“ где су биле колибе (станови), и то у крајевима, где су остала сеоска насеља смештена у жупним деловима привредних површина. Например Цецуни у Васојевићима, па и села у Језерима у црногорској Херцеговини. Али су у овим случајевима стара сеоска насеља остала где су и била, a већина становништва остала на старевини. Има иако ретко сеоских насеља која су се израдила према друму. С једне и с друге стране друма куће, а за кућама дворишта, па окућнице. Кућа није на средишту имања него на оном крају на коме je друм. Таквих сеоских насеља има у Војводини и Славонији. У тим равницама насути друм je једини пут проходан у свако доба године. Друти се путеви сви често раскаљају толико да су скоро непроходни. У Метохији има таквих колонистичких сеоских насеља. Она су се тако заснивала још и због осигурагьа пута. У Хрватском Загорју куће у сеоским насељима великим делом нису постављене по овим правилима. Оне су расејане по свему атару; и под косом, и уз косу гребеном, и по среди косе, и подну потока, и на малим заравнима. Свукуда. Земљиште je јако разуђено, a највиша места мало су што вита од најнижих. Због густе насеоности загорска су имања сасвим мала, те скоро нема места на коме се не може наћи простора довоъно да се постави бар jeдно породично насеље и да се око њега организује једно мало иманье. Сва им je ораница обично око куће, а виногради и шуме су скоро свакоме имању издвојени и постављени једно уз друто у великим земљишним комплексима, целоме селу на по једном месту. На друтоме месту, опет у тако великим земљишним комплексима, издвојане су им и ливаде. То je правило и у оним селима у којима за сеоско насеље нема неког другог иоле јасно обележеног правила како су постављена. Али се осети да су и у Загорју сеоска насеља поставлена по правилу које важи за друге области одмах чим се наступи у какву речну долину, широку макар коју стотину метара: куће су постављене мало размакнуто једна од друге у низовима на рубу долине и коса с обе стране. Тако je например у долини Велике Хорватске у Клагьечком котару. Осовина сеоског насеља. Врло често има средишна црта, главна осовина, сеоског насела. Она je подножјем неке косе, или потоком, или je упоредна с обалом реке, или језера, или мора. Због те осовине je, док су постојали потеси као економске организације, било често да су у целом сеоском насељу биле двоје вратнице на које се излазило у атар с једне и с друге стране те осовинске црте. По тој црти je главна комуникација у сеоском насељу. И сретсело je на тој црти. Око те црте се сеоско насеље организује.