Анали Правног факултета у Београду

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

139

„Крајеви“ сеоског насеља имају сваки такву своју посебну средишну црту ако су мало повећи. Где су „крајеви’ распоређени по потоцима, сваки има ту осовинску црту својим потоком. Сеоско насеље као целина тада, спочетка, нема je јасно изражену, јер je сваки „крај“ скоро посебно израђивао свој распоред баштина, нарочито ораница, и свој распоред насеља. Главна саобраћајнида која сада везује „крајеве“ тек ce доцније утврдила и добро израдила. Ако je она испод „крајева“, на њу ce сви „крајеви” током времена наелашају све више. Та садаштьа саобраћајница у раније време није сеоске „крајеве“ ни додиривала док су били поврху својих потока. Они су тада стајали у вези путевима преко коса. Оваква садашња главна саобраћајница израдила се када су се „крајеви“ сеоског насела проширили низ поток до ње, или се цели преместили ближе ушћу потока; када се распоред њихових баштина помешао доцнијеискрченим баштинама на ушћима потока; када се израдило сретсело заједничко за све „крајеве“ нарочито ако je оно у равници, поред каквог пута. Ово се јасно може запазити например у многим селима јужно од Београда. Да се породична насеља заснивају по тој осовинској црти, тежи се и пре него што се почну оријентисати према улици. По тој осовинској црти се и улице оријентишу при своме стварашу. Ова je црта негде око границе између неједнаких главних привредних површина. Сеоско населе се и дале развија према тој црти. Средњи, новији, део Винпьице (код Београда), например, израђивао се на тој црти која je паралелна са Дунавом али није поред Дунава. Куће су поставлане на толику далину од Дунава како могу имати вртове испод себе, према Дунаву. Кад су поставлене све куће које су се на ту црту могле поставити, нове куће су подизане изнад ових, по црти упоредној с овом главном осовином. (По испитивањима Мире Бален.) Ако je сеоско населе сасвим велико, онда je најстарији део насела израђен по таквој природној црти у главку улицу, а остале се улице израђују са наслоном на ту осовину. Упоредо са заснивањем сеоског насела заснива се и сеоски атар. —• Заснива се језгро сеоског атара; око тога језгра he се атар тек постепено стварати и израђивати и организовањем приватних имања селана и уобличавањем колективних землишних својина. Али he се и приватна имања селана заснивати и за дуго времена дале израђивати само у границама атара свога села. Колективне пак сеоске землишне својине село уопште не израђује ван граница свога атара. Сеоско населе, сеоски атар, приватна имања селана, сеоска колективна землишта заснивају се и за дуго времена израђују упоредо и заједно. Једна je од основних тежња при организовању приватног имања да се оно састави од свих врста привредног землишта којих у атару има. Где се таква имања могу саставити на малом простору, ту се захватинама не иде на далину: атар се због тога заснива мали, а тиме унапред одређује да he ус