Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

Међуфакултетско саветовање правних факултета у Љубљани о У воду у општу социологију. Већ поодавно се на свим нашим факултетима расправлю о питашу увођења једног предмета који би студентима Давао преглед основних знаша о дрзчптву, a који би се имао звати Увод у друштвене науке, Основи науке о друштву или Увод у (општу) социологију. Битни разлози који захтевају увођење овог предмета јесу, с једне стране, недостатак општих знааа о друштвеним појавама која ученик изнесе из средње школе и, с друге стране, потреба да се таква општа знања имају ако се xohe дубоко и научно проучити једна друштвена појава какво je право. О потреби увођења таквог предмета слажу се сви факултети, особито после укидања посебног предмета Марксизам-лењинизам, који je раније, одмах после Ослобођења, предавай, али- који није успео да на одговарајући начин уведе ученика у основна знања науке о друштву. Изражавајући жел>е свих факултета, Пета међуфакултетска конференција правних факултета ФНРЈ, одржана у Скопљу октобра месеца 1953. одлучила je да препоручи факултетима увођење једног посебног предмета Увод у општу социологију (општу науку о друштву) и одржавање посебног међуфакултетског састанка заггатересованих наставника, који би ближе одредио начин обраде овог предмета и основне дрте ньегове садржине, тј. ньеговог програма. У извршењу овог закључка међуфакултетске конференције, наставници Увода у друштвене науке, Теорије државе и права и Историје политичких доктртша са свих наших пет правних факултета одржали су састанак у Љу-

бљани 14 и 15 априла т. г. Састанку су присуствовали: из Љубљане проф. др. Г. Кушеј, др. Ј. Горичар, др. Л. Вавпетић и др. М. Шнудерл, с асистентом М. Стробл; из Загреба —■ проф. др. О. Мандић с асистентом Б. Перићем; из Сарајева проф, др. В. Јокановић; из Скошьа предавай С. Габер; из Београда проф. др. Р. Лукић. Кратак преглед рада састанка вида се из следећег, идући по његовом дневном реду: 1. Стање савремепе б уржоаске социологије. Реферат о овом питакьу поднео je др. О. Мандић. У реферату je изнето у главним цртама садаппье статье француске, енглеске и америчке социологов, тј. наведени су проблеми који се обраћају, метода рада, основни резултати и главна идеолошка оријентација. Утврђено je да методи микросоциологије, статистике, математике и сл., који су у мода данас, удаљују социологију од запажатьа и проучававьа основних социолошких проблема борбе класа и њеног утицаја на остале друштвене појаве. Подвучено je, међутим, да се извесни резултати ове социологије могу искористити и у нашој друштвеној науци. У дискусији о реферату особито je подвучено да су резултати конкретног исгштиваша појединих друтытвених појава у буржоаској соинологији коочсни и за нас, а посебице да треба да се користимо техничким методима прикупљања и сређивања материјала које je развила модерна буржоаска социологија (особито математички, статистички и сл. методи). 2. Социологија у предратној Југославији. О овом питању je реферисао др. Р. Лукић. Он je истакао да je отита социологи ja у првдратној Јутославији била сла-