Анали Правног факултета у Београду
БЕЛЕШКЕ
253
6о развијена и да се наслеђем из те области можемо мало користити. Али у погледу појединих социолошких питагьа има корисних радона; особито пак има много прикупл»еног материјала из разних друштвених области који чека на своју научну обраду. Такође je истакнута неопходна потреба конкретне обраде наших садашњих социолошких питаша. У дискусији се особито расправљало о релативно знатној развијености марксистичке социологије између два рата, па чак и пре Првог светское рата, и о нзеној усмерености на актуелне проблеме и задатке нашег друштва, као и о солидно] обради наших социолошких проблема током Народноослободилачке борбе. У вези с тим je утврђено да дакас наша социолотија много заостаје за нашом стварношћу која управо вапије за помоћу од стране социологије. Низ питања чека социолошку обраду да би могла бити правилно решена. Наша социологија данас није, међутим, развијена. Веома je мали број људи који се баве социологијом као својом специјалношћу, а нема никаквог института или другог научног центра који би унапређивао социологију. Стога je закључено да треба одмах предузети припреме за оживљаваше интереса за социологију, да треба хтрићи конкретном испитивашу наших главних социолошких проблема и развијати на том материјалу нашу социологију, избегавајући сваки догматизам и шематизам, да треба предузети кораке да се у догледној будућности створи један центар (институт) за социологију, а да у међувремену треба на универзитетима, при оним факултетима при којима je то најзгодније учинити, створити социолошке семинаре, у којима би радили наставници и студенти са свих факултета који имају интерес за социологију, и на којима би се моглтг почети специјализовати за социологију они који то желе. 3. Однос историског материализма и опште социологще. Рефе-
рент др. J. Горичар je подвукао да je историски материјализам уствари марксистичка општа социологија и да je само историском коинциденцијом таква социологиja добила тај назив. Историски материјализам као марксистичка општа социологија јесте општа наука о друштву, ко ja проучава друштвено биће као подлогу свих друштвених појава и опште законе који важе за све посебне друштвене појаве. Историски материјализам, међутим, треба развијати на конкретном социолошком материјалу, а не по совјетском узору свести на догму и тему. У дискусији, која je о овом питању најживље и најдуже вођена, нарочита je пажња посвећена питашу да ли се и у оквиру марксистички схваћене, тј. на историском материализму засноване опште социологије може историски материјализам као општа теорија друштва и метод социологов издвојити од саме социологов. Истакнуто je да je раније код нас заступало такво мишљење са више страна и да се покушавао одредити посебан предмет изучавања историског материјализма и опште социологије. Особито je подвучено да би једина стваряа могућност овот раздвајања лежала у схватагьу матери j а лизма као теорије која објашњава, сводећи je на матери јалне узроке, сваку поједину друштвену појаву, док би општа социологија проучавала саме те појаве и раздвајала их једну од друге, служећи се истовремено историским материјализмом као објашњењем појава. Тако би историски материјализам чинио битан део опште социологије њену теорију и метод, али се не би поистоветио с њом, јер би био ужи од нье, не обухватајући њен фактички материјаал и конкретна манифестације основних законитости које он утврђује. Закључак дискусије био je да ово питание треба свестраније и дубље проучити и резултате објавити у чланцима које би учесници у дискусији објавили.