Анали Правног факултета у Београду

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

С друге стране, опет због привредне, капиталистичке слабости и неразвијености друштва на коме je почивала, држава Првог устанка није била, нити je могла бити, либерална. Осећајући своју слабост, старешински, владајући слој није смео дозволити слободну игру и утакмицу привредних и друштвених снага. Он je морао ради својих интереса интервенисати више пута током Устанка у привредним односима и у привредном животу земље. Разним административним мерама сузбијана je конкуренција старих, јачих трговаца (протеривањем Јевреја, забраном сталног насташивања странаца итд.); .одређиване су цене животних намирница које су сељади продавали на мало; после 1811 забрањивана трговина без специјалне дозволе од Совјета. Joui je очигледнији интервенционистички карактер државе Првог устанка у случају регулисања односа између послодаваца и најамних радника односно занатлија, чему je пристушьено последње године Устанка. Карађорђе и Совјет одредили су тада за пољопривредне и друге раднике и за занатлије који раде на надницу, максималне наднице, у односу на плате свих службеника, па и оних најнижих, несумњиво врло ниске. Да би некеко повећали ауторитет и осигурали поштовање овој наредби, Карађорђе и Совјет издали су заповест да се она прочита народу у свима црквама о Ускрсу. Смисао те наребде о максимирању надница je јасан: у условима неразвијених капиталистичких односа, у условима постојања изванредно малог броја радника нарочито стручних, због чега je понуда такве радне снаге била знатно мања од тражгье, држава се нужно појављивала као интервенционистичка, на стрсни интереса своје буржоазије, II Мада по свом основном друштвеном карактеру антифеудална, држава Првог српског устанка сачувала je много феудалних елемената у својим унутрашњим односима и установама. У њој се стварно мешају и преплићу заостаци феудалних и патријархалних друштвених односа и државних установа са новим буржоаским односима и установама. Феудална веза између сељака и спахија била je раскинута, сељак je био ослобођен давања феудалне ренте; али кад je требало наградити нове војне старешине војводе и буљубаше, пошто у цржавној каси није било новаца, успостављена je била опет и остала на снази све до 1811 стара феудална категорија —■ радна рента: уместо плате, војводама и буљубашама одређена су била поједина села чији су сви становници морали да раде бесплатно на старешинским имањима. Нови старешински слој, израстао добрим делом из редова сеоских марвених трговаца, бавио се у већини и даље трговином и зеленашењем, али упоредо с тим новим занимагьем, многе старе-