Анали Правног факултета у Београду

СРПСКА ДРЖАВА У ПЕРИОДУ ПРВОГ УСТАНКА

145

Србији. Уништењем феудалног поретка y револуцији од 1804 био je само отворен пут продирању буржоаских друштвених односа. Стварањем слободног сељачког поседа, тј. преласком земље у приватну својину сељака и формирањем националне државе остварени су били основни и најважнији услови за улазак у капиталистичку привреду и буржоаске друштвене односе. Али до победе тих односа, до њиховог преовлађивања у Србији, морао се, с обзиром на њену тешку привредну заосталост, прећи један дуги пут. Робно-новчани односи, који су у другој половини XVIII века у Веоградском пашалуку почели јачати и развијати се, из посебних одређених разлога брже него дотада и брже него у другим деловима Турске, добили су с избијањем Устанка нови замах и већу ширину, али само у области сточарства и трговине. Земљорадша, и иначе заостала и примитивна, у току Устанка била je још више запуштена, jep je ометана честим борбама и ратовањем. У најплоднијим деловима Србије, у Мачви например, годинама се уопште није сејало нити се чуо петао у њој. И мада je тадашњи задружни облик породкце олакшавао обраду земље и исхрану војске и становништва у рату, ипак се у време Устанка храна у више махова морала увозити из иностранства. Сточарство и трговина стоком, нарочито свињама, која je и пре Устанка била релативно знатно развијена, добила je већи размах, jep je с протеривањем Турака била ослобођена разних сметњи и ограничења од стране турских насилника. Међутим, у целини узев, привредни живот у Устанку карактерише несумњиво низак степей развитка производних снага. Због те привредне неразвијености устаничке Србије, друштвена трупа трговаца и сеоских газда која je постојала и пре Устанка и која je постала сада владајући слој, део државног апарата или пак најтешње повезана с ньим, користи сада непосредно силу којом располаже као инструмент за своје даље богаћење. Државна власт, дакле, и војна и цивилна, у Првом устанку служила je многим шеним носиоцима, старешинском слоју уопште, као средство за даље економско уздизање и издвајање од народа. Војводе, подвојводе, буљубаше, мале буљубаше; саветници, судије, кнезови у селима и кнежевинама, полицајци у варошима и други органи власти и управе богатили су се злоупотребом својих положаја у власти, разуме се сходно свои рангу у државном апарату, на разне начине, a најчешће заузимањем напуштених турских непокретности и стада, трговањем уз истовремено спречавање других да у њиховим крајевима тргују, коришћењем бесплатне радне снаге сељака тзв, старешинског кулука (иако je то Карађорђе у свои Закону забрањивао), самовласним заузимањем и коришћењем a касније закупљивањем скела и ђумрука чије je приходе држава требало да користи.