Анали Правног факултета у Београду

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стари-цивилни, почели функционисати одмах и сигурно. Ускоро су потом били поставл>ени и судови са затворима, после тога полиција у варошима, а од 1808, перед народне, почела се формирати и регуларна (стајаћа) војска. Иако недовољно разгранат, иако још без бирократије, апарат власти у Првом устанку био je релативно јак и несумњиво ефикасан. На приговоре да у Србији нема још уређене државне власти, један руски официр који je 1811 посетио Србију, барон Дибич, с правом je приметно у сном извештају да у тој земљи која још није била изишла из револуције „има и млого поредка и запта“ (Голубица V, 305). I Каква je била економска основица државе Првог устанка? Устаничка српска држава изграђивала се на рушевинама турског феудалног поретка и на зачецима кагшталистичке привреде и буржоаских друштвених односа. Феудални поредак у Београдском пашалуку турски тимарско-спахиски систем био je у основи фактичким путем уништек у самим почецима револуције. Прве године Устанка устаниди додуше нису и формално, у својим захтевима султану, тражили укидање феудалних веза, већ само уништење дахиске насилничке управе, а тек у својој молби султану од 1 маја 1805 они постављају и формални захтев „да сви Турци војни чиновниди из ове земље ... на свагда изађу“. Међутим, стварно, самим свргавањем Турака са власти, њиховим уништавањем и протериваньем из села и вароши, уништаване су биле и дотадашње феудалне везе између турских феудалаца и српских сељака, решавано je аграрно питанье. И без икаквих свечаних декларација (као што je то било у Француској револуцији, например) и без икаквих формалних одлука и правних прописа било турских или српских, српски сељаци у Београдском пашалуку ослободили су се, тим фактичким путем, дотадаппье феудалне зависности и потчшьености, од раје постали правно слободни људи и потпуни сопственици земље коју су дотле обрађивали. Дотадашње дажбине које су били обвезани да дају спахији и султану српски сельаци давали су, после 1804, нешто умашене својим војводама и централној власти, Основни облик феудалне ренте десетак од усева —• остао je и после 1804, али није више ишао спахијама већ српским војводама ради снабдеваньа војске. Исто су тако биле задржане и старе феудалне дажбине: жировина (на свише), и ђумруци (царине) и скеле (таксе за превоз преко река), које су сад ишле делом у државну касу за потребе рата а делом у депове новог старешинског ело ja. Харач који су сви покорени хришћани морали да плаћају султану, сакупљан je и слат султану само прве две године, а после тога ишао je у државну касу заједно с порезом и другим изворима државних прихода. Раскид с феудалним начином производив ни je одмах донео, нити je могао донети, капиталистичке облике привређивања у