Анали Правног факултета у Београду

151

СРПСКА ДРЖАВА У ПЕРИОДУ ПРВОГ УСТАНКА

своју потпуну независност. „Независност Србије —• рекао je он не слаже се никако с њеним географским положајем. Она je окружена трима великим државама, међу којима једна мала земља, као што je Србија, не може бити остављена сама себи и остати потпуно независна .. . Зар би било право захтевати од Русије да ратује са целим светом и да све жртвује да би само васпоставила једну засебну српску државу . . . Требало би да Срби за сад буду задовољни тиме што ће остати под заштитом Русије и плаћати известан данак Турској, која се, у накнаду за то, неће мешати у унутрашње ствари њихове земље“. На сва та аргументисања и убеђивања кнеза Прозоровског, српски претставник je кратко одговорио; „Ко би народу предложио што друго, а не независност. . . тај би ризиковао да изгуби главу“ (код Г. Јакшића, Европа и васкрс Србије, 1927, 123, 121, 124—125). V На характер и организацију државе Првог устанка имала je знатног утицаја и грађанска идеологија тога доба. Вођи устанка су пре и у току Устанка усвајали делове те идеологије претежно под утицајем српског грађанског елемента из Јужне Угарске. Грађанска класа Срба у Јужној Угарској била je, разумљиво, живо заинтересована за формирање независне националне државе у Србији. Поред многих трговаца с којима су старешине одржавале пословне и пријател.ске везе, и известан број интелектуалаца из Војводине били су саветодавци или учесници у организовању државе Првог устанка. Познат je знатан удео који je Доситеј ОбрадовиН, као члан Совјета a касније попечитељ просвете, имао у подизању просвете и културе у устаничкој Србији. Нешто je мање, међутим, познат његов удео у организацији устаничке државе. У својој поруци од августа 1805 Доситеј je споразумно с митрополитом Стратимировићем који je такође умногоме утицао на догађаје и људе у Устанку —■ упутио српским устаничким старешинама низ савета и напомена о томе како да организују војску, финансије, суд, цркву и школе, препоручујући им нарочито да им државна организација у прво време буде што једноставнија; даље, да не мисле на своју већ на општу корист, да признају Карађорђа као врховног господара. Такође су утицали на организацију судства, управе и на завођеше законитости, преко Правитељствујушчег совјета, његови секретари, углавном сви Срби из Војводине. Међу секретарима нарочито je значајну улогу играо Божа Грујовић (Теодор Филиповић) и приликом оснивања Совјета и у току прве две године гьегова функционисања. Грујовић je саставио нацрт организације првог Совјета водећи рачуна о тадашњој друштвеној и политичкој стварности устаничке Србије, али уносећи у њ и своје либералце и демократске идеје односно идеје Француске револуције. Из говора који je припремио за скупштину поводом оснивања Совјета, произлази