Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година II Април - Јуни 1954 Број 2

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВЫЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ HАСЕЉА

Има правило где се сеоска насеља заснивају. Насељеници су долазили релативно нагло на земљишта пуста или сасвим ретко насељена и заснивали своја насеља више или мање независно jeдни од других. Али сви и сваки по истим потребама, те отуда заснивање сеоских насеља има још спочетка свој стил. Отуда join спочетка има правило, Свако може како хоће, али како хоће један тако xohe и други. Размештају се по томе правилу; сви испод косе, или сви на рубу неке површи изнад косе, или у уској долияи потока, или на површи изнад реке. Сви, или скоро сви, на једнак начин иако их нико не наморава на то. Ако се насељима размештају сасвим далеко један од другога, онда сви теже тако, исто као што сви теже да буду насељима мало ближи један другоме, ако je начин како се насеља заснивају такав, Становништво источне Србије заснива своја сеоска насеља друкчије него становништво западне Србије. У једном истом крају Босне je друкчије засновало своја сеоска насеља стариначко муслиманско становништво, a друкчије млађе православно, Становништво високе Шумадије или горњег Тимока у једно време заснива: своја сеоска насеља у врховима атара, а у друго време премешта; их ниже. Ово показује само да није једнако правило за сва времена и за свако становништво. Али произвољности нема никад. Скоро нема појединачних поступака мимо правила баш док je земље обилато и док свако може да се насели како сам xohe. Неправилности почну тек када нестане могућности да се свако може својим насељем наместити како сам хоће. Један типичан пример: у Горњим Пољима (срез колашински) зна се тачно да су се сви населили на рубу између дугачке косе и тарске долине. Тако су се и деобничари: распоређивали насељима све док су тако могли. Мимо то правило почело се размештати тек откад деобничари не могу више да се населяем наместе онако како je старо правило, Па и тада су се намештали насељем неотступајући од правила више него што морају. Сваки што може ближе старој линији насел>а. Значи да има нека

* Ово je једно поглавље из рукописа који je писац спремио за штампу, a који ће изаћи под насловом Насе љ е, као друга књига гьегове Ист орије сељачког друштва (в. Анали, 1953, бр, 3-4, стр. 471 сл.).