Анали Правног факултета у Београду

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

объективна логичност, објективна законитост. Не може се рећи да се сељак мора да покорава тој законитости. Не него он сам тежи да поступи тако и докле год има могућности да може како хоће, он поступа тачно по тој законитости, а отстута од те законитости само када то мора. Некадашгьи сељак je био и сточар и ратар; само неки више сточар, неки више ратар. Тежио je у првом реду да насеље заснује како би из насеља могао што подесније радити обе привреде. Али када су му главке ратарске површине и главне сточарске површине биле много удаљене једне од других, те због тога их није могао из једног насеља добро искоришћавати, насеље je заснивао на два места: у сеоском насел, у за ратарску привреду, а на колибама за сточарску, обично лепьу сточарску привреду. Али никад не може да потпуно раздвоји те своје главне привреде. Мало доцније често почне и из колиба радити и о ратарству, о планинском ратарству. Из сеоског пак насетьа ради и о сточарству join од заснивања насеља. Ту му je главно насеље и њега заснива за обе своје главне привреде. Сеоско се насеље заснива на додирној линији главних привредних површина, ратарских и сточарских, не само да би било близу и једнима и другима, него се тежило да се насељем буде на самој граници. Селу треба да су те привредне површине неизмешане, да стока са насеља не смета на ратарским површинама кад су усеви на њима, а да се и оне могу искоришћавати са насеља пашом, кад су пожњевене и покошене и да са насеља има увек Слободан испуст на сточарске површине. Ако се насељеник превари у оцени места за насеље, он се премешта. То je бивало често све док има земље довољно да се може бирати. Што се сеоско насеље на сто и више година после засниваша цело премести не значи да се оно било засновало на неместу. Оно се било засновало како je најбоље било могуће, него се нашло на неместу после извесних промена у привреди и у распореду баштина. Премештањем свога насеља село се прилагођава тим променама. Насељавање je процес није један чин. Оно није само грађење куће и привредних зграда на неком месту него и разна крчеша и стварања деоница радне земље на разним местима. Оно je и стварање привредних средишта за те деонице и привредних средишта за искоришћавање колективних земљишта. Оно je и укидање тих привредних средишта. Оно je и грађење зграда у тим средиштима, премештагьа тих зграда, па, доцније, редуцирања тих зграда и сконцентрисавање зграда на једном месту. Оно je и грађење комуникација према сеоском и своме распореду привредних површина и према променама у распореду тих површина и променама у привреди. Како се сеоска насеља постављају према прпвредним површинама. • У неким селима су стална сеоска насеља распоређена само на оним привредним површинама које су жупније, а главна, летња, сточарска привреда организована je у режим „планине“, далеко од сеоског насел>а, на колибама у планини. Лети, када je стока мно-