Анали Правног факултета у Београду

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

131

то више напољу него зими, она je у таквим селима углавном код колиба, у планини; око кућа je због тога у сеоском насељу лети мања простора потребно. Зими пак стока магье смета, ратарској привреди, те јој не треба издвајати простор око кућа нарочито. Због тога су куће у таквим сеоским насељима сконцентрисаније него што би у таквим планинским областима иначе било, да нема режима „планине“. Режим „планине” ствара и овако се насељава становништво у Црној Гори, Брдима, Горњој Херцеговини, Боки, Тамо су планине високе, те Клима и терен у њима нису подесни за стално насеље. Због тога су на тим планинама, на којима су главке сточарске површине, насеља повремена, летња, а сталних насеља на њима скоро нема. Тако ствара режим „планине“ и тако се насељава и становништво у планинским областима источне, а нарочито југо-источне Србије, и у планинским областима западне Македоније. Оно се због тога још јаче сконцентрисава у својим сталним насељима на нижим привредним површинама у жупама испод планина. На планинским сточарским привредним површинама оно je само повремено или појединачним летњим колибама, или планине искоришћава колективним бачијањем. Ово je становништво мало више стариначко. Ако je ново, оно je дошло из ратарских области. Не пење се сталним насељима на онолике висине на колике се пење становништво досел>ено из западних планинских области, које je и у матичним областима било више сточарско. Изузетак чине нека мијачка села у западној Македонији и нека села горанска (Гора призренска), која су се својим сталним груписаним насељима попела врло високо на планинске сточарске привредне површине. Она ратарског земљишта имају врло мало а сточарска им je привреда много важнија од ратарства. Становништво скорашње најчешће нема режима „планине“ ни у областима планинским. Оно се обично распоредило својим сталним насељима по свима привредним површинама и планинским и жупским, ратарским и сточарским. Оно становништво које се досельава из нижих области било je тако насељено и у матичним областима. Али становништво које се досељава из високих, планинских, области, западних и јужних, скоро све je у својим матичним областима имало режим „планине“, те je својим сталним насељима било распоређно само на привредним површинама жупским, више ратарским. У највећем делу нових области, у које се то становништво насельава, нема велике ни висинске ни климатске разлике између планина и жупа испод њих, те нема ни привредних површина, на којима не могу бити стална сеоска насельа. У тим планинама може да се развије и ратарство. Због тога се становништЕо раопореди својим сталним насељима по свима привредним површинама. Зато се и насељава разређеније него што би се насељавало, да стална насеља заснива само на нижим, жупским, земљиштима. У већини области у које се усељава чак и у равницама, и ово становништво великим делом заснива осим кућа у сталном сеоском