Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

132

насељу још и друга, сточарска, привредна средишта на колибама. Али не издваја заједнички, сеоски, један део сеоског земљишта у режим „планине“. Доцније тих других привредних средишта постелено нестаје. У Старом Влаху и у високој Шумадији и то je становништво често заснивало режим „планине“ и насељавало се сталним насељима у жушшм деловима сеоског земљишта цело, а у планинским деловима имало само колибе. Али ни режим „планине“ ни лепьа насела на планини није добро организовало, те сз он није одржао за дуго у овим областима. У источнима јесте. И у даљем развијању остане да су становништву, и сточарском и ратарском, које има израђен режим „планине“, стална насеља сконцентрисанија, јер су само на нижим привредним поврил-гаама. Ако су му сеоска насела негрунисана, она су згуснутија него негруписанэ сеоска насеља оних села која немају режима „планине“. Правило je да се сеоска насеља заснивају на ивици између неједнаких привредних површина, обично на ивици између ратарских и сточарских привредних површина. И она сеоска насеља, ко ja су сада у средини ратарских земљишта, била су заснована на додирним линијама између ратарских и сточарских земљишта, па су се доцнијим претварањима сточарских привредних површина у ратарске нашла у средини ратарског земљишта. Захватајући за ратарство један по један део сточарског земљишта село створи потесе ратарских земљишта често пута неједнако удаљене од сеоског насела. Тиме се сеоско населе нађе и далеко од средокраће међу потесима. Буде да je сеоско насеље сасвим далеко од своје главке привредне површине и због тога што je намерно било засновано далеко од лушке земле. У та времена лушка земља није нека важна привредна површина. И сеоски атари се омеђавају не рачунајући на лушку земљу. Доцније лушка земља постаяе најбоља и најскупља земља. Пошто се она почне радити, сеоско насеље се нађе удалено од своје најважније привредне површине. —< Ни при првом засниваньу сеоско населе не привлаче подједнако сточарске површине и ратарске површине. Према ратарским разлозима се ипак нешто више него према сточарским определује у коме ће се сектору сеоског атара засновати сеоско населе. Ако се пак сеоско населе премешта цело на друго место, онда то бива из разлога само ратарских, ако не делују узроци који нису привредни као, например, несигурност. Када се према ратарским разлозима избере сектор сеоског атара на који ће се населити, или на који he се преместити, онда тек дођу на ред и потребе сточарске привреде: гледа се да се у томе сектору избере место, које je подесно и за сточарство на паши и брсту. Према сточарским разлозима (али и ту врло често и према ратарским) бира се и место за она друга привредна средишта. Али се ипак сеоско населе не заснива усред пола сем у врло широким равшщама, где друкчије и не може да се постави. ■—■ Ако je сеоско населе било друкчије поставлено при заснивању, морало je за то имати неког нарочитог узрока: или због тога што