Анали Правног факултета у Београду

ЗАСНИВАЊЕ СЕОСКОГ НАСЕЉА

133

ce није само и спонтано насељавало, или због аграрног режима, или због несигурности. Сеоско насеље, и кад je добро груписано, захвата прилично простора. Због тога je често тешко засновати га како се тежи поставити га на линију између неједнаких привредних површина. На линију, на којој се додирују оне привредне површине ко je су тада од највећег привредног значаја. У тежњи да своје насеље постави тако, село га заснива утлавном на ове начине: а) на рубу између косе и равнице; б) у венцу насеља око какве котлине; в) у потоку; г) у равницама. Ова и друга, ређа, постављања сеоских насеља само су разни начини исте тежње, да се оно постави на додиру неједнаких привредних површина. а) Сеоско насеље се заснива на рубу између коса и долина свуда где коса уопште има. Обично мало изнад црте на којој се коса додирује са равницом. Чак и у областима крша, у којима су воде ретке, те привлаче сеоско насеље, ипак се оно због саме воде неће много удаљити од косе. Ако je подножје коса сасвим стрмо, онда се сеоска насеља не прибијају уза стрмен него се заснују у оближњем потоку. То у областима у којима није тешко наћи боље место. У далматинском пак кршу, па и у црногорском и херцеговачком, сеоско насеље се прибије и уза стрме стене. То су ипак неке сточарске привредне површине. Спролећа и сјесени, а и зими кад су лепши дани, стока и ту нађе хране, а лети таква села обично отерају стоку негде у планину, или даду на испашу селима у планини. Насеља се често заснивају и на горььем делу какве ниже површи, или у коси самој, ако није много стрма. На тај начин je сеоско насеље на средокраћи неједнаких привредних површина и може да буде привредно средиште за све сељакове привреде. Негруписана сеоска насеља се низом кућа постављају рубом косе тако да je радна земьа испод кућа, а сточни испуст изнад кућа. И груписана сеоска насеља имају понешто кућа ван груписаног сеоског насеља, пореданих испод коса. Изнад кућа се захвата за ливаду и забрале, па се после и то претвори у радну земљу. Један од најбоље очуваних таквих старих распореда кућа и баштина сачуван je у Горњим Пољима (Колашин у Црној Гори). (Испитивања Богдана Шарановића.) —■ Сем нетто мало кућа са оба краја сеоског насеља, оне су све у низу. Згушњаваша кућа je било, али су се нове куће подизале у истом низу између ранијих кућа. Баштане су се издужиле и изнад и испод кућа у непрекинутим тракама, широким понекад само по десетак а дугим по двеста и више метара. Горња Поља су тако заснована 1886; еволуција je била кратка, те се основни распоред није много променио. У селима у којима се такав потесни распоред баштина и кућа променио, променио се због тога што су се изнад и испод тога низа правиле куће одељака и породичних деобничара. Тиме се пореметио и додир са обе привредне површине. Али се врло често и сад може сазнати какав je