Анали Правног факултета у Београду

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

био распоред кућа. Обично je био овако у једном низу. Изломљеном врло често, jep je изломљена и додирна линија између равнице и косе. Смер je оваквог распореда насеља и баштана био да се може са своје баштане као основице и даље захватати и крчити и изнад насеља и испод насеља. Али и да се преко свога земљишта има веза са разним својим радним земљиштима и са сточарским привредним површинама и својим и заједничким. Даље: да се своје баштане имају што боље комасиране. Да се има баштина „у једну бразду” постаје, због увођеша машинског рада, у новије време joui потребније него што je раније било. Кад се сеоска насеља с јужне стране испод Крндије и Папука у Славонији и њихових огранака посматрају поиздаље, тако да се има добар преглед и да се може створити општи утисак, види се јасно како су сеоска насеља постављена цртом између коса и долина. Врло често у два низа кућа. Горши гушћи, са бољим кућама; доњи ређи и са горим кућама. У томе су доњем низу великим делом одељци и новија домаћинства, У неточном делу ове области косе су изнад сеоских насеља мало повише. Кад су сеоска насегьа заснивана у тим су косама биле сточарске површине, те je свако појединачно насеље тежило да има додир с тим сточарским површинама. Због тога су се постављала у низовима перед коса. Када, идући на запад, настану косе ниже, сеоска насеља све су магье у низовима него су у повећим групама; ту ни она сеоска насеља, која су сасвим уз косе, кису распоређена у низове, него су у групама кућа. Ово je због тога што су те косе сасвим ниске, па су биле ратарске површине још спочетка. Села су распоређивала своја породична насеља без неке јаче изражене тежње да свако породично насеље има додира и са земљиштем у косама, jep je и по косама и по равници испод коса радио земљиште. У оним пак сеоским насељима ко ja су на дну попречних ужих долина, где се те долине спуштају у славонску разницу, куће су главнином груписане негде око ушћа те попречне долине, а мањи делови сеоског насеоьа распоређени славонском равницом, испод коса, у низовима испрекиданим или у мањим групама. Мање у групама него у низовима. Где равница поред Саве није сасвим широка, ту сеоских насеља средином равнице и нема сва су поред коса. Где je земљиште заталасано сасвим благо, са узвишицама до десет-.двадесет метара, без обронака, а са земљиштем по квалитету уједначеним, ту су сеоска насеља распоређена иза таквог земљишта а уз оне више косе у позадини, тако да су им на том благо заталасаном земл>ишту радне деонице а у косама биле сточарске привредне површине. Да се куће поредају у два низа има и перед мора. Низ кућа изнад благих а испод стрмих страна, а други низ кућа поред мора. У горшем су реду куће гушће, а има и трупа кућа. У дошем реду маше густо, постављене појединачно. Између та два реда кућа појас радне земље. Горшем низу кућа су радне земље испод кућа а сточарске површине изнад; дошем низу кућа