Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

333

дело, уколико у шеговој радњи постоје елементи тог кривичног дела. Ако пак у таквој употреби нема елемената ког друтог кривичног дела, оно не може одговарати ни по једном пропису о кривичним делима фалсификовања исправа. Међутим, баш у овом лежи проблем и у вези са овим могу настати извесне дискусије, Претпоставимо да неко лице употреби школску сведоџбу са неистинитом садржином коју му je издало службено лице у вршењу службене дужности. Службено лице he одговарати за кривично дело из чл. 319. Друто лице које je ту исправу употребило, не може одговарати по чл. 319, ст. 3, а по горшем мишљењу суда ни по чл. 306. Употреба овакве исправе не мора увек претстављати превару ни неко друго кривично дело из Кривичног законика. У том случају, лице које je исправу употребило, за саму употребу такие исправе не би уопште могло кривично одговарати. Стварно поставља се питаше какву би одлуку суд донео у таквом случају. Постоје два решења. Прво решење би било да суд под „лажном неправом“ схвати сваку исправу насталу из извршеша ма ког кривичног дела фалсификоваша исправе, па према томе и из извршеша кривичног дела из чл. 319. У овом случају, друго лиде које за употребу такве исправе не може одговарати по чл. 319, ст. 3, одговарало би по основном кривичном делу фалсификоваша исправе, тј. по чл. 306. Мада ово решеше није нелогично, ипак изгледа да оно не одговара смислу постојећих законских прописа по овом питашу. То произилази и из закључака и образложеша поменуте пресуде. Друго решеше би било да друто лице које употреби такву исправу, не би могло одговарати за саму употребу, уколико у томе не постоје елеменити ког другог кривичног дела, сем што би могло одговарати за потстрекаваше односно помагаше при извршешу кривичног дела из чл. 319, уколико би постојали остали услови за одговорност потстрекача односно помагача. Прво решеше je више логично али не одговара данашшој формулацији одговарајућих законских прописа. Друго решеше више одговара постојећим ваковским прописима али je необично. Нарочито ако се код лица, које je такву исправу употребило, не стекну сви потребни услови за одговорност потстрекача односно помагача. Најбоље решеше би било ако би се у члану 306 додао нов став, у коме би се предвидео случај употребе од стране другог лица исправе са неистинитом садржином (у смислу чл. 319), или ако би се законски протумачио израз „лажне исправе“ у том смислу да обухвата све исправе настале извршењем ма ког кривичног дела фалоификоваша исправа.

Др. Јанко Ђ. Таховић