Анали Правног факултета у Београду

334

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ЕВЕНТУАЛНИ УМИШЉАЈ И СВЕСНИ НЕХАТ

У пракси наших, као и страних судова, често пута настају извесне тешкоће око правне оцене оптуженикове кривице (виности). Ово се нарочито дешава код неких случајева убиства, кад из извршења умишљене телесне повреде наступи смрт, тако да се приликом пресуђеша поставља питање да ли у оваквим случајевима постоји убиство из умишљаја (евентуалног умишљаја) или из нехата (свесног нехата), или пак постоји телесна повреда квалификована смрћу. Не треба нарочито подвлачити знача] овога питагьа, jep се већ на први поглед увиђа да није свеједно да ли ће неко бити оглашен за умигшьеяог или нехатног убиду, или ће бити означен за извршиоца квалификоване телесне повреде. Наш Кривични законик у чл. 7, ст. 2 и 3, садржи јасне прописе о овим облицима виности, али начин њихове примене и утврђивања који облик постоји у датой случају, као и њихово међусобно разликовање, обухвата у себи извесна питања којима ce у принципу може различито да приђе, што опет, доводи и до различитих решсгьа. Цело ово питање се још више компликује, мада je у основи већ само по себи доста сложено, тиме што се у већини случајева евентуални умишљај и свесни нехат међу собом додирују и мешају, тако да их je тешко раздвојити и разликовати. Међутим, од правилног решења који облик виности постоји у датом случају, зависи не само правка квалификација дела већ и одмеравање казне. Један такав пример нередовног случаја убиства, који je довео у нашој пракси до различитих решеша, заслужује пажњу jep може да изазове различита теоретска расматрања и објашњења. Случај je из праксе Врховног суда HP Хрватске, расправљен у пресуди Кж. 8/52 од 19 јануара 1952, (Збирка одлука врховних судова, I. издање „Архива“, 1952, стр. 22 —24, бр. 2). Само се дело одиграло на тај начин што je оптужени, имајући извесну нетрпелшвост према погинулом jep je његов отац био у завади и мржњи са овим, дочекао овога једне вечери покрај пута усред села и ударно га снажно три пута по глави храстовим коцем дебљине човечије руке, те му задао три ране на глави, које су свака за себе изазвале фрактуру лобање и велико оштећење мозговног ткива, услед чега je настала моментална смрт. Првостепени суд je нашао да у овом случају постоји убиство из нехата, чл. 137 Кривичног законика, и осудио оптуженог на казну строгог затвора у трајању од пет година, налазећи да je ово био начин обрачунавања, у коме je оптужени желео да нападне и премлати оштећеног а не да га лиши живота. Међутим, поводом жалбе јавног тужиоца због повреде закона, Врховни суд HP Хрватске преиначио je пресуду првога суда и нашао да у радњи ап-