Анали Правног факултета у Београду

488

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

према томе ти елементи неопходни (77). Затим следи критика сваког од горших постулата напосе, најчешће у формулацијама које им Je дао чувени етнолог Бронислав Малиновски, несумњиво Један од наЈистакнутиЈих теоретичара антрополошког функционализма. Свако друштво мора имати извесан степей интеграције. Али сва друштва нису толико интегрисана да свака активност или стандардизовано веровање мора испуњавати одређену функцију и за друштво у целини и за све његове планове. Хипотезу функционалног јединства људског друштва стално побијају чињенице. Неки обичаји или осећања моту имати функционалну улогу у оквиру појединих друштвених трупа, али не и за друштво као целину. Идеја о функциоиалном Јединству чигавог друштвеног живота настала Je у етнологиЈи у процесу проучавања малих и неразвиЈених друштвених заједница, обично врло чврсто иктегрисаних, те Je сасвим неправилно механички Jy преносити у интерпретациЈи развиЈених, комплексних и врло издиференцираних друштава (79 —82). Теориски оквир функционалне анализе захтева да се емпириским путем прецизно утврди срганска Јединица у којоЈ неки друштвени или културни елемент има функционално значење (85). Мертон сматра да Je и други постулат о универзалном функционализму, тЈ. да сваки елемент културе и друштвеног живота има функционални характер у оквиру целине, Једностран. По његовом мшшнењу изгледа прихватљивиЈом хипотеза да функционалну вредност, било за друштво као целину или поЈедине друштвене групациЈе, имаЈу траЈниЈи социЈални и културни елементи у друштвеном животу (86 —89). У критици трећег постулата о неопходности не само свих функциЈа, већ елемената коЈи цх испуњаваЈу, Мертон заступа мишљење да Један конкретан елемент може у друштвеном животу имати различите функциЈе. и обратно да исту друштвену функциЈу могу испуњавати разни елементи. Могућност посто Јања функционалних еквивалената и супститута дозвољава, у извесним границамч, у историЈи сличних друштвених формациЈа видљиву вариЈабилност структуре организациЈе друштва и друштвене културе. КонцепциЈа о неопходности конкретних елемената откоивених у доуштвеном животу води у конзервативизам: „функционалноЈ анализи у социологиш прети опасност да постане апсурдна чим прихвати постулат да Je nocTojeha лруштвена кмлтупа неопходна за задовољење nocToiehnx Функционалних потреба“ (98 —9). Полазећи од ове критике, Мертон развиЈа своЈу концеициЈу о метпдолошким приншптима функционалне анализе у социологии. У сажетом виду парадигме он износи шене постулате, основне поЈмове и проблеме (115 —124). Сваки стандардизован елемент друштвеног живота може бити подвргнут функционалчоЈ анализи. Притом треба водити рачуна како о субЈективноЈ мотивацкЈи тако и о објективним последипама. коте често могу да се много т>азликуЈу. Нежетьене и несхваћене послетице неке писан нэзива латентным функш-пама. У оквиру неке друштвене целине поЈедине лелятности и елементи културе могу водити шеном развиЈашу. Мертон их називя дисФуккииЈама. Приликом функционалне анализе сваке друштвене поЈаве треба емпириски утврдити друштвени оквир њеног функпионалног деловања (друштво као целина. клася. дтэуштвеня група, пооодица). Нарочито тешким писац сматра одреЬтгеатье 1 униветэзалних типов а функционалних потреба, без чидег заповоаьетьа постаје немогућа егзистенпија опрећеног друштва. Кад се утврпи тип функционалних потреба треба истражити механизме помоћу коЈих се остваруЈе нека функциЈа, водећи рачуна о шиховим еквивалентима и супстанцама. Но пошто међусобна зависност елемента друштвене структуре поставља границе