Анали Правног факултета у Београду

497

ПГЕГЛЕД ЧАСОПИСА

неницу да су у њему права жене била мање ефикасно заштићена но у феудалном друштву. No. 2. Е. Szlechter: La collatio dotis. Чланак претставља врло занимљиву студију обавезе дотиране ћерке да приликом наслеђивана оца или предана по оцу пре поделе наслеђа у одређеним случајевима унесе у заоставштину свој мираз. Аутор je обрадио институт у целили, дао анализу одговарајућих текстова и позабавио се са свим спорним проблемима. Веома логичним редом (1. Случајеви у кодима ћерка подлеже обавези colationis dotis, 2. круг наследника који ову установу користе, 3. кода миразна добра, 4. поступай) писац je размотрио проблематику како из аспекта историјата овог института, тако и догматски. Занимљиви су негови закључци у погледу порекла установе collatio dotis. О томе постоје у романистичкој литератури два гледишта: према старијем. које je преовлађивало током последних сто година, она je дело претора, а према новијем (Guarino), н>у je створила класична јуриспруденција. Полемишући са мишљењем новијих писана и обарајући њихове аргументе, аутор овог чланка покушана да одбрани исправност старијег схватања. Ј. Chadelat: Vélaboration de l’ordonnance de la Marine d’août 1681. Збирка прописа поморског права, издана у доба Луја XIV, јесте први, и према аутору, дедини потпуни кодекс поморског права. То je највећи успех законодавне активности тог периода француске правне историје, праћен једнодушним дивљењем правника у току следећих сто педесет година. Кодекс обухвата како питана поморске трговине, тако и администрације, судског поступка, права рибарена, статуса помораца. поморске полиције и навигације. Педесет страница чланка посвећено je истраживању идентитета људи који су радили на припреми и редакцији овог значајног дела, при чему je врло мало пажне обраћено на приказ стана француске поморске трговине у то доба и истраживане објективних услова коди су изазвали потребу ове кодификације. Аутора дакле не интересује француска економика и економска .политика он само узгредно домине „жељу за унапређенем трговине“ и „потребу да се уклоне страни утицаји” већ само стручност и правне идеје твораца чувене ордонансе. Чланак je рађен на основу архивског материјала, Colbert-ове кореспонденције и разних података о тада савременим историским личностима и чувеним правним практичарима и теоретичарима. Ch. Saumagne: ~C oire”, „Con. venire”, „Colligi”. Чланак je прилог тумачену натписа на једној надгробној плочи из доба Августа, која пружа податке о привилегијама датим колегији музичара. Привилегије су у натпису означене са три слова с (С С С) и писац дискутуд'е са досад опште усвојеним Момзеновим тумаченем, закључујући да су привилегије биле много шире.

Ј. Цвејић

REVUE INTERNATIONALE DE LA PROPRIETE INDUSTRIELLE ET ARTISTIQUE (Organe de l’Union des fabricants pour la protection internationale de la propriété industrielle et la répression de la contrefaçon), Paris, 62e année, No. 17, 1954. Victor Hugo et la marque de fabrique obligatoire. Поред тога, доноси француску и страну судску праксу из области заштите индустриске и уметничке својине. RIVISTA INTERN AZION ALE DI SCIENZE SOCIALI (Pubblicata a cura dell’Università cattolica del Sn cm Cuore), Milano, anno L XII - serie 111, vol. XXV, fase. I, Gennaio-Febbraio 1954. E. H. Chamberlin: Una nuova formulazione della teoria della concorrenza monopolistica. —F. Vito: La posizione dell’uomo nel pensiero economico contemporaneo. J. A. Vieg: La teoria dell’amministrazione democratica. A. Benedetti: Liberia economica e proprietà fondiaria. A. Guglielmetti: Il primo convegno internazionale del crédita.