Анали Правног факултета у Београду

503

БЕЛЕШКЕ

основу друштвене својине од великог значаја за учвршћење законитости и друштвених односа уошпте а нарочито за даљи привредни развој. У вези с тим поздравља се иницијатива Савезног извргцног већа на кодификацији привредних прописа. Комисија je такође утврдила да je досадашњи теоретски рад на проблемима у вези с кодификацијом значио озбиљан прилог нашој науци и позвала на даљи такав рад, како теоретичара тако и практичара. Комисија на крају скреће пажњу на потребу изградње јединствене српско-хрватске правке терминологије, која би имала што мање разлике са словеначком и македонском. У комисији која je расправљала о питањима привредних деликата и у рефератима и на дискусији угврђена je ванредно велика важност овог облика криминала данас и проучавање се кретало y правду испитивања погоцних правних и других мера којима би се он спречио. Као најважнија мера предложено je мењање и допуњавање односних кривичноправних прописа, а препоручено су и друштвено-политичке и криминолошке мере. Тежиште дискусије лежало je на питању нових прописа којима треба сузбијати овај криминал. Овде су се појавила различита гледишта, зависло од схватања основног проблема привредног деликта. Једни су сматрали да je привредни деликт обично кривично дело, док су друти напротив узимали да je то посебна врста криминала, привредни преступ, који се налази на средини између кривичног дела и прекршаја. У вези с тим први су предлагали да се прописи о привредним деликтима укључе у Кривични законик, пропгирујући и мењајући садашњу главу XIX, тако да обухвати и остала дела из области привреде, док су друти сматрали да за привредне деликте Треба донети посебан законик. Друго питање о коме се највише дискутовало било je питанье деликтне способности правног лица, тј., конкретно, питан»е може ли привредна организација извршити привредни деликт и бити за то кажњена, У вези с тим ушло се и у расправљање суштине правног лица при чему су једни заступали теорију функције, и отуд извлачили зашьучак да привредна организација не може кривично одговдрати, а друти су сматрали да je нравно лице реална друштвена појава и заюьучивали да може кривично одговарати. То je, дакле, изазивало питање врсте одговорности (објективна или субјективна) и виности, као и питање казни итд. У својим закључцима комисија констатује потребу кривичноправних мера за борбу против криминала у привреди и позива дравнике да се још више ангажују у тој борби. Она тражи да се изврше измене у глави XIX Кривичног законика, да се прецизирају услови за одговорност привредних организација и других правних лица, да се утврде делатности које ту одговорност изазивају, предвиде мере за њихово сузбијање и пропишу потребне процесне одредбе. Комисија посебно сматра да треба појачати превентивне мере против привредног криминала,, а пре свега друштвену контролу над пословањем привредних организација. Она исто тако сматра да треба развијати будност и свест о чувању друштвене имовине, „при чему политичко-друштвени рад правника треба нарочито да дође до изражаја.” У комисији која je расправљала о неким проблемима правосуђа расправљало се уствари о четири посебна питаша: о привредном судству, о учешћу грађана у правосуђу, о судиској независности и друштвеној кснтроли рада судова и, најзад, о методу рада судова. О сваком од ова четири питања било je подпето више реферата и о найма се дискутовало. У погледу привредног судства утврђено je да je државна арбитража показала велике успехе у раду и инсистираио je да се ньена искуства што више искористе у раду привредног судства, а нарочито с обзиром на брзину суђења. У том циљу су ис-