Анали Правног факултета у Београду

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гоггиване мере које би могле убрзати тај поступак, али уз очувашеправа странака и гарантију да се утврди материјална исгина. Нарочито се расправљало питање колико je погодан систем хтравних лекова и изражена je сумња да има сувише тих лекова, као и питање неопходности усмене расправе у свим случајевима и др. У вези с питањем учешћа грађана у правосуђу посвећена je пажња историји настанка пороте у свету и код нас, а посебице од народноослободилачке борбе до данас. Полазећи од класног характера судства и јединства народне власти, сви су се сложили да je учешће суди ja поротника у нашем систему неопходно. Али су се сви сложили и у 'томе да постоји низ слабости у функционисагьу нашег система и у вези с тим су испитиване мере које би помогле да се ове слабости избегну. Анализиране су врсте слабости и мера, па je утврђено да оне постоје како код претставничких органа који бирају сулије поротнике тако и код самих грађана-бирача, како код сталних судија и претседника већа и суда тако и код поротника, који често недовољно брижљиво и уредно врше своју дужност. У погледу независности суда и друштвене контроле њиховог рада анализирана je независност нашег судства и гьене гарантије, и утврђено je да je она реално загарантована, али je исто тако истакнуто и то да суд не може бити изолован од друштва, па да мора постојати и ефикасна друшгвена контрола шеговог рада, која уствари неће бити само контрола већ и помоћ у том раду. Набачена je и мисао о успостављању друштвених органа који би вршили такав надзор и указивали помоћ судовима. Најзад. расправљање питања метола рада у судовима истакло je низ проблема: преоптерећеност судског кадра и велико заостајање у решавању предмета: наслеђене старе навике: формализам, бирократизам, шематизам; слаба организаиија рада и слаб додир између особља у суду; недостатак материјалних услова за рад и непостојање кодификадије итд. Особиту je пажњу привукло питање односа судије према закону и остварење начела закошггости; истакнуто je да судија мора стваралачки активно а не пасивно примењивати закон, у ком циљу je потребно да судије добро познају нашу стварност и законитости њеног развитка и да буду високо политички свесни, како би закон и право схватили као орућа у класној борби за изградшу новог друштва, а не као ствари по себи. Комисија je допела закључке у којима у погледу привредног судства yTßphyje да Закон о приврепним судовима решава сва главна питања из ове области. .Тепино што треба решити jecv питање материјалног и формалног права које ови судови треба да примењују, те се позива на постављање посебшгх процесних прописч за рад привредних судова, а нарочито на ограниченье правних лекова. У погледу метода рада судова комисија ie закључила да je дужност судова да не само утврђују постојеће друштвене односе него и да подржавају развитак нових, као и да судови треба да се боре против формализма, догматизма и конзервативизма. У погледу друштвене контроле рада судова гарантије ньихове независности треба и даље развијати ради обезбеђеша законитости. „Правки факултети и удруженьа правника требало би да се join више баве проблемима правосуђа и да својим мишљењима и предлозима помажу судијама у доношеньу што бољих одлука“. Најзад, у погледу учешћа грађана у правосуђу „Конгрес сматра да повремене судије треба да учествују у суђењу у свим првостепеним судским већима која решавају кривичне и грађанске (парничне) предмете, осим ако економија поступка захтева суђење од стране судије појединца, а права и интереси грађана и заједнице овим се не доводе у питанье“. Скре-