Анали Правног факултета у Београду

he ce пажња на важност избора способных повремених судија, као ина улогу претседника суда, a такође и претседника већа, у раду с повременим судијама, и тражи се да се на основу Закона о судовима донесу потребна парвила о раду повремених судија, У комисији која je радила на принципима управног поступка пажња се усредсредила само на извесне основне проблеме управног поступка који je у припреми. Овде су, с једне стране, расправљана теоретска питања о основној физиономији нашег управног поступка као саставног дела правног поретка социјалистичке демократије, а, с друге стране, практична питања конкретне организације поступка. Међу првом трупом питагьа нарочиту су пажњу изазвала питања одумирања државе. и претварања државне власти све винте у друштвену, и у вези с тим промењене улоге управних органа и управног поступка код нас. Извучени су значајни закльучци о начелним последицама које ова промењена улога доноси у поступку. У вези с овим особито je постављано питаше друштвених организација и поступка пред њима кад су оне овлашћене да доносе решеша у управном псютупку о правима грађана, Поред овога, претресано je и питање развијања самоуправљања политичко-територијалних јединица, особито комуна, и њихов положај у управном поступку. Међу практичним питањима, највише je претресано питање надлежности, првостепене и друтостепене, посебице у вези с развојем ошптина у комуне. Пажња je била усмерена на разграничење надлежности између среза и општине и на врсту правних прописа којима би ce ово разграничење могло извести. У својим закључцима комисија je поздравила иницијативу Савезне народне скупштине за доношење Закона о ошптем управном поступку, истичући да тај Закон мора бити у складу с општим начелма уређења наше земље, а пре свега с начелом самоуправљања. Цшь закона треба да буде учвршћење законитости и запггита права грађана и организадија. У ту сврху „треба утврдити начело саслушања странака пре доношења решеша, начело јавности усмене расправе, као и обезбедити правилно спровођење испитног поступка у циљу утврђивања свих чињеница које су од значаја за доношење правилног и законитог решегьа“. Док се не развију општине, у првом степену треба да буду надлежни народни одбори среза и града, но треба омогућити пренос надлежности с ових на одборе општина „у складу са шиховим развитком“. Поступак треба да буде брз и законит, а народне одборе и савете не треба оптерећивати доношењем конкретних решења. Треба тачно одредити случајеве ништења правоснажних решеньа. Треба поново размотрити питање организације управног судства. Најзад, у комисији која je обрађивала основне принципе радног права истакнуто je да je услед новог привредног система и радничког самоуправљања нужно прилагодити наше радио право новим условима. У вези с тим преовладало je схватање да треба спровести јединствену кодификацију радног права. Поводом тога je расправљано неколико питања која кодификацијом треба решити: постоји ли и даље радноправни однос код нас, да ли службеничко право службеника у државном апарату и радио право радника у привреди чине јединствену грану права или не, да ли равноправии однос треба и даље заснивати уговором о раду или изјавом радника и одлуком предузећа, како се најбоље може ортварити право на рад итд. Сасвим je разумљиво што je међу овим питањима највише пажње посвећено праву на рад и условима његове реализације на данашњем ступњу нашег развоја. Притом се широко историски и упоредно испитивало решавање овог проблема у другим правима.

500

БЕЛЕШКЕ