Анали Правног факултета у Београду

507

БЕЛЕШКЕ

„s. Правки факултети треба да обезбеде идеолошку страну наставе и научног рада. Они ће и даље развијати и усавршавати систем наставе и научног рада и изналазити такве наставне и педагогике облике и методе који би их што тепнье повезали са проблемима социјалистичке стварности и праксе, како би студенти добили спрему коју тражи наш правки развитак. У ту сврху потребно je спровести основно изједначење у наставним плановима свих правних факултета. „Они ће у сарадњи са студентским организацијама давати потстрека за све више инидијативе и одговорности студената за студи je. „Питање даљег развитка правних факултета као највиших наставних установа друштвених наука не може се решити само механичким спајањем правних и екрномских факултета. Овом питању посветити посебну пажњу и ради налажења решења обезбедити сарадњу удружења правника и економиста. „6. Омогућити што шире остваривање правног васпитања наших грађана, и нарочито стално стручно-идеолошко усавршавање правника после дипломирагьа. II „Прихватајући горње констатације, као свој заједнички став, правници окупљени на Првом конгресу указују на следеће обавезе свих правника Југославије; „радити да ce доврши изградња новог правног система, нарочито доношењем трајнијих и усклађених законика и закона; „сисгематски градити марксистичку социјалистичку правну науку и настојавати да се ггримена закона и права врши са таквим схватањем и културом који омогућују да се и наше право остварује не само по закону већ и према његовој друштвено-политичкој функцији; „на свим местима на којима се налазе правници ће, не губећи никад из вида да je правна делатност у сухптини политична функција, откривати незаконитосги, злоупотребе, искоришћавања, бирократске, кажшиве и криминалне делатности наслањајући се у томе на претставничка тела и друштвене организације и добијајући од ших неопходну потпору; „стално се стручно и идејно усавршавати, да би се примена социјалистичКог правног система обезбедила што верни je и што једин-' ственије у целој земљи; „активно учествовати у раду правничких удружегьа и других стручних правних Форми не занемарујући супите доуштвене и политичке дужности које правници имају као грађани, као нераздвојни део радног народа. 111 „Први Конгрес правника изазвао je велико и живо интересовагье не само правника него и целе наше јавности. Он се одликовао високим нивоом диску сије и конструктивним предлозима за рязвитак и усавршавање нашег ппавног система и тиме за јачање наше социјалистичке демократије. Конгрес je у слободној измени мигшьен>а допринео знатном усклађивању и изједначавању схватања у појединим питашима права. „Први Конгрес je показао оправданост оваквих општих правничких саветоваша и потребу не само за даљим одржавагьем Кон-