Анали Правног факултета у Београду

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

греса, већ и за сазивашем саветовања правника за претресање појединих питаша од важности за развитак нашег права и шегову примену.“ Ако се баци општи поглед на рад Конгреса, може се рећи да je Контрес успео, нарочито с обзиром да je то био први конгрес. Преко две хиладе учесника, велико интересовање које су они показали за рад, активно учешће великог броја у раду Конгреса (преко 50 писаних реферата, од којих неки претстављају чигаве обимне монографске студије, и велики број дискутаната), жив интерес јавности за овај рад итд. јесу видлив спољни доказ за то. У успех Конгреса треба уписати, као прво, што je пробудио код великог броја правника интерес за тачно одређиваше њиховог положаја и значаја у изградњи новог друштва. Иако не од званичних чинилаца,. али ипак je, неко време после Ослобођења нарочито, било извесног занемаривања, ако не и ниподаштаваша права и правника. Данае нема сумње да су се право и правници афирмирали као неопходан елемент у изградши социјалистичке демократије, и Конгрес претставља најизразитију манифестацију овог стања. Нема сумше да je рад Конгреса показао широким масама правника правац шихове делатности, који би се могао кратко формулисати: законитост у служби социјализма. Друго, Конгрес je такође показао пуно морално-политичко јединство наших правника баш у смислу који je исгакнут употребили право у изградши социјализма. У томе су се сви слагали. Па иако je дошло до неслагања и различитих мишљеља у низу конкретних питаша расправљаних на Конгресу, ипак су сва та мшшьеша била руковођена основним цилем; наћи најбоље средство за учешће права у изградши социјализма. Треће, Конгрес je темелно расправлао најосновнија и најактуелнија питања изградње нашег правног поретка. те je несумшиво допринео тој изградњи скроман, али важан удео. Разуме се да многа од тих питагьа нису могла бити до танчина разматрана, али утолико пре су баш морала бити расправлена најбитнија, начелна питања, и тако се могао чути глас широке правничке јавности. У вези с тим стоји и та добра страна Конгреса што je он извео пред јавност низ правника који се досад нису чули у широј јавности ни у правним часописима, a који су овде имали прилику да изнесу своја драгоцена искуства из широке области правног рада. Тиме je проширен видик нашег права и отворене перспективе масовнијег рада на његовој обради од много већег броја људи. Најзад, не треба занемарити ни то да je Конгрес широкој јавности показао важност делатности правника и подигао шихов друштвени углед. У поређењу с овим добрим странама које je Конгрес показао, шегови недостади изгледају много маши, и они су углавном организационог карактера. Показало се, најпре, да je овако кратак рок пада Конгреса свега два и по радна дана прекратак за тако обиман програм какав je Конгрес имао. Због тога je низ питаша морао остати само начет, а нека важна питаша нису могла бити ни дотакнута. То особито јасно излази на видело кад се упореде реферата и дискусија о шима. Дискусија није успевала да претресе ни десета део питаша обухваћених рефератима. То, додуше, рекли смо, има ту добру страну, што je усредсредило дискусију на главна питаша, али ни та главна питаша нису могла-бити потпуно расветлена. Стога je остао утисак да Конгрес није дао ни изблиза оно што je могао дата, да су велике „унутрашше резерве“ Конгреса остале неискоришћене. Овај утисак je био још очигледнији у погледу рада у пленуму. Низ изванредно важних питаша je тамо био поставлен, али нерасправлен. Свему je био узрок план рада, који je предвиђао прекратко време. Ово je изазвало и једну другу негативну последицу релативно мало учешће дискутаната у поређе-