Анали Правног факултета у Београду

приступити утврђивању места и програма предавања, иако je увек истицана и корисност и велика улога тих двеју дисциплина за солиднее и потпуније образование студената. Водећи рачуна о чињеници да нормалан рад у великој мери зависи од статьа расположивог кадра наставног и помоћнонаставног оссбља, Катедра je предузела низ корака да се оно побољша. У том циљу објављивани су неколико пута конкурси, расправљано о кандидатима и поднета конкретни предлози Савету факултета. Изабрана су два нова асистента за Теорију држата и права, а за Уставно право с ријом наоодне власти поставлена су два сполна саталнтаа Катедре На једном са станку, приликом разматрања о досадаппьим искуствима и далој перспективи установе стипендиста Катедпе. ктастатовано je да се оваква Форма стручног уздизања и оспо"облавања студената након дипломиран>а показала корисном и оправданом те да и за няредну школску годину треба обезбепили већи број стипендија и учинити свел а успех буце што потшгнијч. Поред тога, више пута çy третирани разни ггроблеми извођења нэставе и других форми рада (вежбе, семинари, стручне студентске групе) на тај начин што су пружене усмене информације о резултатима као и сугестије о далем раду. У начелу Катедра се није оријенгисала на одржаваше састанака посвећених дискусији о појединим научним темама. Међутим, у мају 1954 организована je у оквиру Катедре дискусија о основним проблемима демократа je. а нарочито социјалистичке демскратије на основу искустава и теориских достигнућа у нашој земли, у којој су учествовали и проф. Ж. Ведел из Париза и низ наших истакнутих политичких и научних радника. Рад Општег семинара текао теуглавном као и претходне 1952/53 године. Пошго су се састанци повремено одржавали, континуитет рада и контакт између оних који су у њему радили нису могли добита чвршће облике. Одржана су

укупно четири састанка на којима су читаки реферата стипендиста Катедре о акту ел ним и интересантним темама, после којих je вођена жива и плодна дискусија и то: „Прилог дискусији о настанку нове Југославије“ (С Врачар), „Три сазремене буржоаске теорије права“ (Д. Продановић), „Неке характеристике нашег скушнтанског система” (XI. Николић) , „Солидаристичко схватање о држави у теорији Л. Дигија“ (Р. Павићевић). На крају треба нарочито нагласити да je Катедра уложила знатне напоре да се на Нравном факултету у Београду оснује Институт политичких наука. Израђен ,ie предлог правила о раду и лредузете остале мере за што скорији почетак рада. Институт he свакако задовољити једну потребу која се одавно oceha и уједно помоћи бољем решењу питаша садржине рада како Катедре тако и Стшггег семинара. С. В. Ргд Института за међународне студите. Институт за меЬмнародне студије основан je на Неявном факултету у Беотааду још 1936 а обновлен 1951. Иако увек скеомних лазмеоа у погледу средстава. особља. библиотечког и документарног материјала. па самим там и у погледу цильева, он je вршио извесну корисну и значајну функцију у наставно-педагошком и научно npasuv. Таква његова делатнсст произилазила je из ста тут " тэтах одредаба. према којима он треба да оудс средиште у коме ће се у пилу научног рада систем-тски пгикупљати. сређивати и обрађивати материјал потребан за проучавање међународних одноca и то у првом реду из области мећунаролног јавног и приватног плава, мећунаролне политике привреде и Финансија и слодних наука, као и где he се стручно оспособљавати и научно усавршавати они који у њему раде (§ 1 Статута из 1937, односно чл. 2 Превилника из 1951). Прикупљајући потребну документацију за извршење ових за-

510

АНАЛИ ПРАЦНОГ ФАКУЛТЕТА