Анали Правног факултета у Београду

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУДТЕТА

приватне и личне својине: какав je карактер приватне својине код нас, постоји ли са гледишта права лична својина код нас и какав je гьеп карактер. Затим важно je питање о класификацији права. Ми о том питању већ имамо нека схватагьа која су изнетаунашој литератури. Тако je, под утидајем совјетске теорије, изнето код нас схватање да je наше право јединствено. Међутим, ово схватање je неодрживо за наше данашње стање развоја права. Док год постоји робна производгьа, постоји разлика између имовинског права који има специјалан предмет и метод регулисања од остале велике гране права које условно, у недостатку адекватнијег израза, означавамо традиционалним називом јавно право. Но какав je однос између имовинског и грађанског права (у класичном смислу речи), тј. између имовинског права и дела грађанског права које регулише породичне, брачне, наследие и уопште личне односе? У методу регулисања она имају извесне сличности са имовинским правом али им je предмет различит, а ипак их je немогуће уврстити у јавно право. За кодификацију ће бити тежак проблем разграничење имовинскоправних инструмената? од других јавноправних и финансископравних с обзиром на то што они регулишу исту материју. Извесни имовинскоправни инструменти су стални, као например одређивање врсте и садржине апсолутних права, њихова заштита, пренос, имовинскоправни уговори, накнада штете итд. Но јавноправни инструменти, например разни доприноси, јавноправни фондови, немају тако сталан карактер, више су потчшьени актуелно,; економској политици. Затим, питанье je да ли и приватну својину и односе које из ње деривирају треба регулисати заједно са социјалистичком својином и гьеним дериватима. Ми мислимо да би то било могуће и корисно. Питање je, датье, који од радних односа да се уносеукодификацију. Док je најамни рад у капитализму био регулисан са света два-три прописа, у дананпьем нашем друштву социјалистичка начела се у великој мери изражавају кроз радне односе. Но због саме природе тих односа требало би унеги само стална начела. Остала питања ко ja се тичу правне технике у ужем смислу: да ли да се кодификују само општи прописи, као што чини Швајцарски и Совјетски грађански законик, или да се законодавна техника изради до детаља, као што je случај са Немачким грађанским закоником; да ли да се скупи у један систематизоваыи зборник сва законска матрија која се односи на имовинско право или да буде више мањих закона; уопште, која систематизација да се узме и по којим методима, —■ све су то питања која би тек касније дошла на ред. Пошто ће кодификација и онако бити дуготрајан посао можда би боље било за наше прилике да се она ради у етапама. Прво би требало озаконити оне материје које су мање спорне, у којима већ имамо устаљена правила али у којима судска пракса због непостојања позитивних прописа ипак лута, као например, прописи о стицању својине, нарочито о стицању од невласника, о одржају, о државинској и својинској заштити, итд.