Анали Правног факултета у Београду

IХРИЛОГ СИСТЕМАТИЗАЦИИ! ПРАВА

399

Но без обзира на ова важна али ипак техничка питагьа, у jeдну ствар смо чврсто уверени; док се односи који се кодификују не устале и не провере у економској, статистичкој, финансиској и друтој друштвеној анализи, док ce правна начела која их изражавају не учврсте кроз свестрану критику и борбу мишљења, кодификација би могла имати више штете него користи.

Др. Андрија Гаме

ПРИЛОГ ПИТАЊУ СИСТЕМАТИЗАЦИJE ПРАВА

Систематизации а права морала би напустити све методе систематизирања по неком извањском критеријуму којим се „уноси ред” у дати правый материјал и којим се тај материјал групише, уређује и сређује у неки систем. То je позитивистички метод којим се не може продријети у саму суштину питаша (1). Међутим, није у питању да се сређује дати правил материјал већ да се објасни дато диференцирање драва у разне гране које постоји као объективна чињеница, тј. да се објасни извор и суштиыа тога диференциравьа. То je, по моме мигшьегьу, могуће само путем једне теоретско-историске анализе и теоретске реконструкције развитка права, тј. једна научна систематика права може бити само теоретска историја права Правка правила организују путем прлгиска државних интервенција свијест појединаца, група, клаоа и читавог друштва у правду материјалних и објективних природно-историских друштвених нужности и законитости по којима се развија људско друштво. Без свијести која je у складу са тим законитостима друиггво не би могло постојати. Под притиском ових законитости развија се и држава чије интервенције доводе до формирања правних правила којима се људима намеће понашање у складу са тим природно-историским законитостима развитка људског друштва. Правка правила због тога нису ништа друго до уопћена пракса државне интервенције, државних санкција. Кад су једанпут формирана, нравна правила дјелују затим као руководство за праксу државних интервенција и као руководство за понашаше л>уди уопће,' тј. оно дјелује као норма. Државне интервенције и пракса државних интервенција која нужно доводи до формирагъа правних правила, мотивисани су материјалним, објективним законима кретагьа својине и класном борбом која je тим креташем условл>ена. У тим законима кретагьа својине треба тражити и кључ за диференцирање правних правила у разне гране. Различити и специфични облици кретагьа својине иза-

* Реферат на Првом конгресу правника ФНРЈ одржапом у Београду од 3 —6 октобра 1954.

(1) Тако напр. систематизација на основу критеријума „метода регулисаша" или „предмета регулисагьа“.