Анали Правног факултета у Београду

458

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одговорношћу прекршиоца ове одредбе Законика, већ само одбацивањем тужбе зеленаша који je тражио остварење судским пут-ем плаћање камате веће од 8% годишше. Забрана давања поклона државним чиновници.ш. Пре доношење овога Законика била je укоренена пракса да се о Бајраму и Ускрсу дају поклони државним чиновницима. To je такође теретило сел>аке, јер je новац потребан за куповину ових поклона био разрезиван на њих. Због тога je овај Законик забрањивао давање таквих поклона, a такође и поклона за добијање одобрена за венчање. Борба против кршења одредаба тарифе кланаца. За пролаз кроз кланац узимана je одговарајућа такса. За сваки кланац постојала je тарифа, која je тачно прописивала какве се таксе иод којих лица имају узимати за пролаз кроз кланац и која су лида ослобођена од тих такси. Сакупљане тих такси за поједине кланце било je издавало у закуп. Закупници такса појединих кланаца често су кршили одредбе тарифе и наплаћивали веће таксе него што су прописане, a такође узимали и таксе од оних који су били ослобођени од давана ниховог. Због тога je Законик прописивао да онај који je на тај начин оштећен, пријави такав поступак закупца такса одговарајућим органима —■ претставницима општина, који су били дужни да обавесте о томе скупштину дотичног места да би она принудила закупца такса да врати оштећеноме износ који му je противправно одузет и да постави питање кривичне одговорности закупца такса кланаца. Борба против разбојништва. Разбојништво je било један од порока отоманске стварности који je већ крајем XVIII века узео огромне размере, нарочито у европским поседима Отоманске државе, па и у Македонији, Оно je нарочито цветало услед расула и анархије која je захватила Отоманску државу. Она je чинила напоре да учини крај томе, али без неког видног успеха до доба кад je донет овај Законик. Овај Законик потврдио je постојање разбојништва и на подручју Битољског среза, па je прописивао одговарајуће мере за негово сузбијање. Он je пре свега предвиђао кривичну одговорност за разбойнике и нехове помагаче, нарочито јатаке. Он je такође обавезивао сељаке да пријаве разбойнике по могућности пре извршења кривичног дела, а у сваком случају после тога, уколико нису могли да спрече његово извршене. У противном, излагали су се кривичној одговорности као саучесници. Борба против протурања лажних гласова. У доба доношена овога Законика протурани су од стране појединих сељака гласови како je цар ослободио селааке од давана извесних дажбина, но да те дажбине владике и коџабашије сакупљају на своју иницијативу.