Анали Правног факултета у Београду

459

ПРИЛОЗИ

Осим тога биле су у питању дажбине које су теретилесве сељаке осим сељака-Турака. Законик констатује да су ти гласови злонамерни и нетачни и позива сељаке да те дажбине ревносно дају. Закон такође прописује да се узимање у војску из редова хришћана има вршити посредством владика, a одређивање кандидата да буде жреоом.

3АКОНИК за битољска села, то jeст за чифлик-сајбије и чифчије Битољског среза

I. Крајем месеца фебруара сваке године сељаци свакога села и чифлика, турци и хршпћани, да се сакупе, турци на оно место које нађу за згодно, a хришћани пред црквом и да прегледају рачун већила и коџабашије (2) у вези сакупљања пореза дотичног села и чифлика за протеклу годину, па ако нису задовољни са досадашњим већилом и коџабашијом и не желе они и надалье то да буду, нека изаберу и поставе сви заједно друге, о чему да 'обавеста скупштину њиховог среза знаша ради и да узму од среског начелника повељу, а за ту повељу да не даду ни пару. Уколико не постони једногласност око избора и постављања већила и коџабашије, онда нека буде онако како каже већина и кота већила и коџабачтију хоће они који су у већини, нека тај буде поставлен; но у служби тај већил и коџабашија увек добро нека пази и нека се стара о свему и нека скушьа и предаје на време државној благајни среза све царске порезе шеговог села и нека зна да he бити кажшен од надлежних (органа) ако се огреши у служби. 11. Кад заврши година, већил и коџабашија дужни су да положа рачун пред свим сељацкма, па ако у рачуну стоји и нише да je дато више новца него што je заведено у државној благајни као порез, тај вишак новца не само што не може да се разреже на село, већ већил или коџабашија који покуша противно царској каредби и овом законику то да учини, одговараће кривично, 111. Већил и коџабашија не могу ни у ком случају да узму у зајам новац од некога у име и за рачун села, осим ако je нужда и нема друтог излаза, па и тада уз знаше и одобравање свих кьихових сељака, а пошто већил и коџабашија са неколико разборитих (људи) из села оду у скупштину среза и изложе потребу и износ новца који хоће да позајме и пошто добију одобрење од скупштине, онда да позајме новац, а пошто на време врате дуг, да обавесте скупштину (о томе). Но ако неки већил и коџабашија позајме новац тајно без обавештегьа и знања сељака и без одобрења скупштине, тај новац ни у ком случају не могу да буду обвезани и принуђени да врате сељаци, а ни зајмодавац, ма ко он био, не мо-

(2) Реч „векил“ употребљена je на овом месту да би означила кмета турских села, а реч „коџабашија“ да би означила кмета хришћанских села.