Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

воре да je то лаж. Jep, како могу владике и коџабашије да учине то, зар je то мала (ствар) и зар се то неће сазнати и зар цар не пази да се не десе и други много мањи (пропусти) протигно н>еговој заповести? И ако су се ови поставили изыад царских заповести, зар то цар не би сазнао и не би брзо казнио оне, који би то учинили? Харачи су дажбина, која се давала и даје се од старине као и (дажбина) за вино. Због тога je наш цар из велике доброте и милости одузео сакушьене порезе од сакупљача пореза који су мучили рају (4) приликом сакупЈвања и предао га православним, католичким и хахамаским владикама у граду, a коџабашијама сваке народности у селу, како би сакушьанье било што лакше и боље, а за то треба да захвале и да се моле за живот толико доброга цара и да плаћају порезе са великом ревношћу; наш цар такође захтева ради веће лакоће нефери да се узимају посредством владика жребом. Због тога велика je наредба отсада надаље да се не говоре такве речи, jep се и ови варају и варају народ и погрешно га обавештавају. Отсада ко проноси такве речи, нека зна да ће одговарати кривично. Битољ, 25 јул 1851, по Хиџри 1267. Штампано у Солуну 2 августа 1851 (1267)

Д. Поп-Георгиев

(4) Paja je била класа зависнет сељаштва отоманског тимарско-спахиског система. Њени припадници били су зависни сељаци како хришћанске. тако исто и муслиманске вере. Касније je тај термин употребљаван и да би означио припаднике покорених народа. Кад je почетком XIX века коначно пропао отомански тимарско-спахиски систем, нестала je и paja као класа зависних сељака. На овом месту израз „paja“ употребљен je више у смислу „поданик“.