Анали Правног факултета у Београду

СУД С К А ПРА К С А

СЛУЧАЈ КАД JE ЗА ПОТПУНОСТ ПРАВНОГ ПОСЛА ПОТРЕБНО ОДОБРЕЊЕ АДМИНИСТРАТИВНОГ ОРГАНА

1. Чести и практично врло значајни су случајеви правних послова за коде се по закону захтева сагласност државног органа. Дозвола као претходна сагласност и одобрение као накнадна сагласност државног органа захтевају се по закону између осталог нарочито за закључење одређених правних послова коде закључуде заступник пословно неспособное лица или сама делимично пословно способна лица (например чл. 23 и чл. 24'Основное закона о старатељству), за закључење правних послова о преносу права на земљишту и зградама (чл. 10, 17, 20, 21 Закона о промету земљишта и зграда, Службени лист ФНРЈ, бр. 26/54), за закльучегье одређених правних послова. девизног пословагьа (чл. 20 Уредбе о изменама и допунама Уредбе о девизном пословању, Службени лист ФНРЈ, бр. 50/54), као и за закључење одређених правних послова, например, од стране војних пошта за коде им je потребна сагласност виших водних органа. Ми ћемо се овде задржати на значегьу одобрења и на неким питагьима у вези са одобрењем. 2. Наша судска пракса колеба се у овим питагьима. По овом питагьу Врховни суд HP Македониде Гзз—6o/52 донео je следеће решење: „Неправилно je правно становиште Среског суда да уговор о трампи под претпоставком да je исти закључен претставља непостојећи правки посао, зато што није прибавлено одобрење од надлежног државног органа које би било предуслов за постојање уговора. Уговори под условом нису непостојећи правни послови. Уговор о трампи може да се закльучи и без одобрегьа у смислу Уредбе о контроли промета непокретностима. Чак он треба да претходи одобрењу да би се приложи© уз молбу за одобрегье (Упутство о измени и допуни Упутства о контроли промета непокретностима, Службени весник HP Македоније бр. 13/50). Значенье одобрегьа де у томе што се правно дејство уговора ставља у зависност од прибављан>а истог. Без одобрегьа уговор не може да произведе правно дејство, односно није могућ пренос својине и државине... На тад начин уговор о трампи би био услован и без правног дејства, али не непостојећи. Давање одобрегьа значи делује на уговор као суспензиван услов, a ускраћивање као резолутиван услов.“ Савезни врховни суд о овом истом питагьу заузео je становиште у својој пресуди број Гз 4/54 од 29 јануара 1954, у којој се каже: