Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

87

„Што се тиче дрворедног туженика Радисава, суд такође налази да ни овде нема сметана поседа, јер ако je Радисав сметао ыекога у поседу, то je могао сметати само туженика Алексу, а никако тужиоца. Према предњем, тужбени захтев je и према туженику Радисаву неоснован. „По становишту овога суда ирелевантно je за тужиоца, а и за доношене одлуке у овој ствари чиненица што je туженик Алекса касније на лицитацији узео у закуп предметну земљу и закупнину исплатио Општини, jep je туженик Алекса то на свој ризик учинио. „Суд je ценно приговор тужиоца да je споразум између туженог Алексе и тужиоца о наполичарском односу престао онот тренутка када je туженик Алекса узео земл>у на лицитацији у закун, али сматра да je тај приговор неоснован са већ напред изнетих разлога. „Чињеница je да je предметну земљу још ујесен 1953 пародии одбор издао у закуп туженицима и да je дретседник Ошптине join ујесен 1953 рекао тужиоцу да ће се земльа издавати у закуп као општенародна имовина, па би се у оваквој ситуацији, по становишту овога суда имало сматрати да je уствари народни одбор у Б,, ако већ сметња поседа има, извршио чин сметана онога тренутка када je земл>у у закуп туженицима издао, па према томе да би тужилац једино могао подићи тужбу против народног одбора због сметана поседа, а ни у ком случају против сметана туженика који спорну земљу само обрађују као закупим. „Дакле, суд се, расправљајући ову ствар, није упуштао ко je власник дредметне земље, него je утврдио само да je тужени Алекса још ујесен 1953 ступио у посед предметне земље на основу споразума са тужиоцем о наполици, па према томе да сам себе не може сметати у поседу, а што се тиче туженика Радисава, овај je могао сметати у поседу само туженика Алексу, а никако тужиоца. „Суд сматра да тужилац има једино право од туженика Алексе да тражи што му припада на основу споразума о наполици, а у том случају ће туженик Алекса моћи да истиче приговор да je земљу узео у закуп од Општиие и закупнину исдлатио и да позове у заштиту Општину, па да се ово питане коначно реши. „Са свега напред изнетог суд налази да овде нема сметана поседа“. 11. ■ — Спор који je решен овом одлуком Среског суда уБ. има у себи неколико проблема интересантних са гледишта правке теорије. Овде се додирује пре свега проблем да ли може лице које стоји у уговорном односу са држаоцем, вршити сметане државине; загим проблем државине права односно посредне и непосредне државине; и најзад сукоб располагана држаоца са располаганем власника. 1. Поставља се питане да ли je Алекса као закупац могао извршити сметане државине према Петру као закуподавцу. Старија теорија je сматрала да није могуће сметане државине између лица која стоје у уговорном односу. Српски грађански законик као ни његов изворник Аустриски грађански законик нема о томе дрописа, а аустриски теоретичари, например Ранда (Der Besitz nach österreichischem Rechte, Leipzig, 1895, стр. 293) и Еренцвајг (Sy-