Анали Правног факултета у Београду

88

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

stem des österreichichen allgemeinen Privatrechts, 1/2, Wien, 1923, crp. 87) изражавају се негативно о тој могућности. Али нови ja теорија има супротно становиште. Истина, ни модернији законици, например Немачки грађански законик и Швајцарски грађански законик, не предвиђају изричито ту могућност. (§ 866 Немачког грађанског законика који говори о заједшгчког државини има у виду судржаоце, аналогно сусвојини.) Но неки немачки теоретичари, например Гирке (Deutsches Privatrecht, Sachenrecht, Leipzig, 1905, стр. 255) дозвољавају да и саутоворач изврши сметање државине према другом сауговорачу (посредни држалац према непосредном и обратно). Војвођанско право такође дозвољава сметање државине међу сауговорачима. Ту тужилац може бити онај саутоворач који je извршио своју обавезу из уговора. Пројекат Мађареког грађанског законика (§ 456) изричито je предвиђао могућност тужбе због сметања државине за онога сауговорача који je испунио битне тачке уговора против друтог сауговорача. Правилна je солуција да и саутоворач може вршити сметање државине под два услова: 1) ако врши радњу која je по себи сметагье државине и 2) ако том радњом истовремено прекорачује своја уговорна овлашћења. Према томе сматрамо да je одлука суда правилна утолико уколико изриче да Алекса није извршио сметагье државине, пошто он „земљу поседује и обрађује на основу сдоразума наполичарског ■односа“. Али то још није довољно јер и поред постојања уговора међу странкама могуће je сметање државине једне странке према другој. Зато би вал>ало додати да Алекса није извршио никакву радњу којом би пр'екорачио своја уговорна овлашћења a која би истовремено претстављала сметање државине. То што je заједно са Радисавом поново склопио са Општином закупни уговор, јесте једна правно релевантна чињеница која може утицати и на његове уговорив обавезе према Петру, али није радња која претставља сметане државине. 2. Други се проблем појављује у вези са околношћу да ли je Радисав извршио сметане државине, и према коме га je извршио, према Петру или према Алекси. Одлука найме каже; „Ако je Радисав извршио сметање некога у доседу то je могао сметати само туженика Алексу а никако тужиоца“. Према старијој теорији коју заступа и Српски грађански законик (§ 199, ст. 2, у вези са § 182) као и Аустриски грађански законик (§ 311 у вези са § 285) закупац није држалац ствари, он je само притежалац (детентор) ствари а истовремено „држалац права“ (вид. например и Лазар Марковић, Грађанско право, I, Београд, 1927, стр. 325 и сл.; Еренцвајг, нав. књига, стр. 62 и сл.; Кланг Kommentar zum allgemeinen bürgerlichen Gesetzbuche, коментар уз § 311). Према томе схватању држалац ствари може бити само једно лице. Гледајући конкретан случај кроз ово схватање ту би држалац могао бити само Петар, а Алекса, као закупац, био би само прите-