Анали Правног факултета у Београду

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Држалац може располагати са ствари, склапати уговоре не само о закупу него например и о куповини и продаји. Но правни послови ко je држалац склапа нису перфектни управо зато што он нема оно право којим располаже, што има само државину, што има само сјчгктичку власт, не и правну, објективним правом, нормой признату власт. Они нису неважећи до ошптој теорији о неважности правних послова, недостатак перфектности код њих креће се на другом плану, али у то овде, у овим оквирима, не можемо детаљније улазити. Битно je то да његова располагања нису правил располагања већ само фактичка. Држалац када располаже предметом своје државине врши само акт економског промета, не и правног, иако je. и то располагање правно релевантна чињеница која понекад непосредно ствара право за стицаоца (например тзв. стицагье од невласника по § 221 Српског грађанског законика). С друге стране, власник који има само „голу“ својину, без државине, може да расдолаже својом ствари, потпуно или делимично, може да je прода или да да у закуп, само не може да реализује располагайте, као што смо горе видели, док не стекне и државину, фактичку, економску власт над ствари. У конкретном случају није рашчишћено ко je власник, да ли Петар или Општина Б. (односно држава или друпггво, а Ошптина би, разуме се, имала само право уггравлагьа), но извесно je да je Петар држалац и као такав могао je издати спорни посед у закуп. Али, као што одлука тачно каже „на свој ризик“, јер уколико не победи у својинском спору и мора да преда државину земље Оггштини у Б., пада и ньегов закупни уговор a важиће дравно и добиће правну заштиту у конкретном случају уговор о закупу који je склопио НО Општине Б. Такође je са тога гледишта тачно да je и Алекса склонно са Ошытином други уговор о закупу на свој ризик, јер уколико Општина не стекне право управљања, важи његов уговор са Петром и одговараће за своје обавезе из тога уговора. Уопште, уговор са држаоцем биће само фактички однос из кога he ипак настали извесни правни односи (например однос накнаде штете, неоснованог обогаћења) и третираће се као такав.

Др. Андрија Тале

ИСТРАЖИВАЊЕ ОЧИНСТВА КАД ИМА ВИШЕ САЛОЖНИКА

1. Врховни суд HP Босне и Херцеговине, донео je једну веома интересантну и значајну одлуку (Решење Врховног суда HP Босне и Херцеговине Гзз 32/53 од 10 јуна 1953, објављено у Правном животу, 1954, бр. 6, стр. 21-22). Она значи новину у пракси наших судова кад je у питању утврђивање очинства у случају дримене плана 26 Основног закона о односима родитеља и деце. Случај о коме je судно Врховни суд HP Босне и Херцеговине састоји се у следећем. Током вођења спора против А. Н. за утврђивање очинства и плаћање алиментације појавила се сумња да би