Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

91

тужиочев отац могао бити М. Д. Срески суд у Б, je без предлога заступника детета, по службеној дужности, позивајући се на члан 26 Основног закона о односима родитеља и деце проширио поступак и на М. Д, и пресудом утврдио да je он отац малолетног тужиоца. Окружни суд, решавајући поводом жалбе М. Д., потврдио je пресуду Среског суда у Б, Против ових правоснажних пресуда уложио je захтев за заштиту законитости Претседник Савезног врховног суда дредлажући укидаше ових пресуда. Врховни суд je уважио захтев за заштиту законитости, укинуо обе пресуде и ствар вратио првостепеном суду на поновно расправљање и пресуђење, дајући следеће образложење: „Према правним правилима процесног права парнични поступак ce покреће на тужбу овлашћеног лица и прееуда ce доноси против туженог о оном правном односу и спорном ,праву који су предмет тужбе. Ово правно правило, уколико се односи на утврђиване очинства, прихватио je и Основни закон о односима родитеља и деце, јер у чл. 25 прописује да се утврђивање очинства врши пресудом по тужбй дјетиње мајке док врши родитељско право, стараоца са одобрењем органа старателЈСтва, или самог дјетета по навршеном пунољетству. Према томе je сасвим разумльиво да суд не може утврђивати очинство против онога, против кога нико од лица наведених у чл. 25 Основног закона о односима родитеља и дјеце не тражи. „Прописом чл. 26 Основног закона о односима родительа и дјеце одређено je да ће суд у случају ако се установи да je мајка у критично вријеме имала односа са виде лица, спровести доступак против свих тих лица ради установлена ко je од них отац дјетета, па ће за оца огласити оног, за кога нађе највише темеле да je дјетињи отац. Одредба овог члана није у противречности са чл. 25 Основног закона о односима родителе и дјеце, нити се из не има разумјети да ће суд по службеној дужности без предлога овлашћеног лица проширити поступак за утврђивање очинства и против других лица, с којима je мајка дјетета имала односе. Проггис чл. 26 допушта jeдино да се истовремено води поступак против више лица и утврђује ко je од них отац дјетета и да се поступак покренут тужбом против једно.г лица прошири и на друга лица без додизана нове тужбе. Међутим у сваком случају je потребан предлог овлашћеног лица из чл. 25 поменутог закона да се поступак протегне и на друга лица и тада he суд у истој парници спровести поступак у смислу чл. 26 Основног закона о односима родителе и дјеце. „Како се у конкретном случају током вођења парнице против Н. А. за утврђивање очинства и плаћање издржавана појавила сумна да би тужиочев отац могло бити друго лице (Д. М.), суд je требало од заступника малодобног тужителе (мајке која врши родитељско право) узети изјаву Сдредлог) о томе да ли проширује тужбу и на то лице или не. Уколико би мајка тужитељева ускратила предлог за проширене поступка против тога лица, a дјечји би интерес налагао да се установи прави отац, суд je могао тражити да орган старатељства постави стараоца малодобном тужитељу, пошто су негови интереси дошли у сукоб са интересима мајке која врши родитељско право, па би тај старалац могао преузети вођење парнице и ставили предлог у смислу чл. 25 Основног закона о односима родителе и дјеце“.