Анали Правног факултета у Београду

92

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Као што се вида, основни проблем у овој одлуци je питање: може ли суд по службеној дужности, без .предлога овлашћеног лица да прошири поступак за утврђивање очинства и дрема лицу које није обухваћено тужбом a постоји сумња да je имало односа са марком дегета у периоду зачећа. Одговор зависи од тумачења члана 26 Основног закона о односима родитеља и деце. 2. ■ — Утврђивање очинства je уошпте сложен и тежак посао, а у с луча j у кад je мајка у периоду зачећа имала односа са више мушкараца, с обзиром на то да je потпун доказ очинства по досадашњем развоју науке немогућ, задатак пред којим стоји суд je још сложенији и тежи (1). Сва законодавства која су се Давила проблемой утврђивања очинства тражила су решење овог тешког проблема. Та решења ce углавном разликују према томе какав je критеријум усвојен у погледу карактера тужбе за утврђивање очинства. Она законодавства у којима je дресуда којом ce утврђује очин•ство статусног карактера, тј. овако утврђено очинство повлачи последние које по правилу проистичу из родитељског односа, прописују ригорозне услове за истраживање очинства и у тим законодавствима једно од најефикаснијих средстава одбране je приговор више саложника, односно нечасног живота мајке (Француска, Швајцарска) (2). Чак су и неке земље у којима ова пресуда има за оца као последацу издржавање детета (напр. Немачка) увеле exceptio pluriurn concubentium. Судови у овим земљама одбијају да утврде очинство детета чим буде истакнут овај приговор и доказана чюьеница да je мајка имала односа са више мушкараца у законском периоду зачећа. Дете на тај начин остаје без оца. Тиме су широм отворена врата разним злоупотребама, jep je довољно лажно сведочанство једног мушкарца, из пријател>ства или ради материјалне користи, па да се тужени ванбрачни отац ослободи сваке обавезе. У скандинавским земљама тужба за утврђивање очинства има за цил> да се оствари издржавање ванбрачног детета. Exceptio plurium concubentium се у овим земљама (Норвешка, Данска) не може истаћи и кад ce појави слудај више саложника судови не утврђују очинство једног лица правог оца —, већ солидарно обавезују на плаћање алиментације све мушкарце за које je утврђено да су имали односа са мајком детета у законском периоду зачећа („Zahlväter“ очеви који плаћају) (3). Тиме се, додуше, дете донекле материјално обезбеђује за време своје неспособности за привређивање, али му се истовремено ставља на чело жиг кога се никад неће, ни пред собой ни пред друтима, ослободити да je дете блуднице.

(1) О питагьу утврђивања очинства кад има више саложника видети документован чланак проф. др. М. Беговпћа: Утврђивање очинства према чл. 26 Основног закона о односима родителе и деце, Анали Правног факултета у Београду, бр. 1/53, стр. 29 —41.

(2) G. Holleaux: Remarques sur la preuve de la filiation paternel en droit allemand, suisse et français, Revue internationale de droit comparé, Paris, 1953, No 3, pp. 477 et suiv. (3) Tomforde; Das Recht des unehelichen Kindes und seiner Mutter im In- und Ausland, Berlin, 1935, стр. 24, 125.