Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

99

управних органа код доношења управног акта. Таква колаборација може имати разне. облике, као одобрење, дотврђивање, сагласност или слично, а она може да постоји између органа подређених и надређених или између органа истога ранга. Но, у сваком случају, ради се о једном акту независно од тога што je донет колаборацијом више органа, па се ни потврда коју извршно веће народне републике даје у смислу чл. 6 поменугог Закона не може сматрати посебним другостепегош актом. Из истих разлога не може се ни акт о експропријацији који доноси срески односно градски народни одбор, сматрати посебним првостепеним актом. Сама чињеница што такав акт подлежи потврди извршног већа народне републике искључује могућност жалбе противу тога акта било ком другом органу народне републике, а услед тога дротиву таквог акта нема места жалби у управном поступку а то једнако следи и из тога што се такав акт о експропријацији мора сматрати заједничким актом свих органа који су учествовали код његовог доношења, па према томе и актом извршног већа народне републике. ~Може се само поставити питање ко може бити тужена страна у управном спору покренутом противу тог акта. С обзиром на го што код доношена таквог акта учествује извршно веће народне републике, односно његова административна комисија као виши орден, оправдано je, по мшпљењу суда, да тај виши орган настуда као тужена страна у управном спору, јер нижи орган не би могао преузети одговорност за акт вишег органа, нити би пресуда донета у спору против нижег органа могла бити обавезна и за вишег органа који у том спору није учествовао.” (Решење Савезног врховног суда објављено je у часоггасу Народни одбор бр. 10—11/54, стр. 668.) Као што се из изложеног види. Савезни врховни суд заузео je гледиште да код збирног акта нема ни самосталног акта првостепеног ни друтостепеног органа, већ да je то заједнички акт органа који су учествовали у доношењу таквог акта. Затим, да се због тога што je у конкретном случају у доношельу оваквог акта учествовао највиши орган противу таквог акта не може употребили правно средство жалбе већ да се само може покренути управни спор и да у таквом покренутом управном сдору тужена страна .може бити само орган који je дао потврду као виши орган. По питању правног средства против акта о екопропријацији који подлеже потврди вишег органа изложено je и једно треће гледиште у коментару Божидара Радановића и др. Миодрага Матејића Основног закона о експропријацији (Београд, 1953, стр. 20). По том гледишту управни спор у стварима ексдропријације по Основном закону о ексдропријацији покреће се против решења извршног већа народне републике (комисије или одбора) којим се потарђује или одбија потврда о експропријацији а не непосредно пролив акта нижег органа. Доследно том гледишту могућност покретања управног спора као и надлежност Врховног суда у таквом спору, цени се према органу који je донео решеше о потврди или о одбијању потврде акта о експропријацији а не према органу