Анали Правног факултета у Београду

98

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

народне републике, даје потврду на такав акт без које потврде такав акт не би могао да произведе нравно дејство. У случају који ћемо овде изложити, Народни одбор града Новог Сада донео je управни акт о експропријацији. У упуту о нравном леку противу таквог акта у диспозитиву овог акта речено je да .противу истог нема места жалби. Но и поред оваквог упута, Народни одбор града Новог Сада доставио je овакво решење интересованој странци и пре потврде од стране Изврпшог већа уз обавест да противу таквог решена има право приговора Извршном већу Народне Републике Србије, какав je приговор странка и уложила. Административна комисија Извршног већа HP Србије потврдила je наведени управни акт Народног одбора града Новог Сада, после чега je овај Нородни одбор тако потврђено своје решенье поново доставио странци са упутом да противу истог решена може покренути управни спор у року ,од 30 дана од дана пријема решена. По оваквом упуту и .против овако потврђеног решена Народног одбора града Новог Сада странка je покренула управни спор код Врховног суда АП Војводине у коме je као тужени орган означила Народни одбор града Новог Сада. Врховни суд АЛ Војводине одбацио je овакву тужбу на основу чл. 27. т. 4, Закона о управним споровима са разлога што je том тужбом оспорено решење Народног одбора града Новог Сада које решенье по чл. 6 Основног закона о експропријацији подлежи потврди Извршног већа HP Србије и да због тога акт о потврди Извршног већа прегставља другостепени акт у овој управној ствари а оспорени акт Народног одбора првостепени управни акт против кога се по чл. 6 Закона о управним споровима не може покренути управни спор. Из оваквог образложења произилази да je Врховни суд АП Војводине стао на гледиште да у овом случају постоје два самостална управна акта: управни акт о експропријацији Народног одбора града Новог Сада као првостепени и управни акт Извршног већа о потврди акта Народног одбора града Новог Сада као другостепени управни акт. По изјављеној жалби Савезни врховни суд укинуо je решење Врховног суда АЛ Војводине донето у овој ствари својим решением У Бр. 2136/54 и за то изнео ове разлоге: „Потврда коју даје извршно веће народне републике по чл. 6 Основног закона о експропријацији не може се сматрати другостепеним актом, jep се другостепеним актом не може сматрати такав акт у којем другостепени орган није решавао поводом жалбе странке у управном поступку. Тужитељима je додуше дата могућност да против решена НО града Новог Сада уложе приговор, али такав поступак није законом предвиђен, па се ти .приговори не могу сматрати жалбом у редовном управном поступку. „Међутим, околност да по чл. 6 Основног закона о експропријацији, акт о експропријацији среског односно градског народног одбора потврђује извршно веће народне републике указује да je у управном поступку могућа колаборација