Анали Правног факултета у Београду

ПРИК A3 И

Srđan Srdar: DA Ы FNR JUGOSLAVIJA POSTAJE AGRARNO-UVOZNA I INDU ST RI J SKI IZVOZNA ZEMUJA. Zagreb, izdanje „Skolske knjige“, 1953, sir. 98. Ова монографија претставља колективан рад чланова Катедре за Економику ФНРЈ на Економском факултету у Загребу. Оквир и садржај монографије израдио je проф. Мијр Мирковић, a њен највећи део обрадио je асистеит Срђан Срдар. При обради појединих поглавља, као и при сакушьакьу и оређивању појединих гшдатака сарађивали су рредавач Владимир Фаркаш и асистенти Звонимир Поточић и Иво Жувела. Циль овог рада био je да .се анализом података о обиму производное и потрошње и о извозу и увозу дојединих врста производа утврди да ли наша земльа може извозом својих индустриских производа покрити увоз прехранбених производа, одшзсно да. ли она данас пролази кроз један процес постепеног претварања из аграрноувозне у индустриски извозну земльу. То je врло важно и значајно питагье за перспективе, обим и темпе дал>ег развитка наше индустрије, рударства и посебно пољопривреде. Питање je утолико актуелшгје што се у доследње време а нарочито откад смо због неколико узастопних неродних година почели увозити велике количине житарица и масноће, све више јављају схватања да се можемо и даље оријентисати на увоз прехранбених производа, пошто смо ми тобоже већ сада, a убудуће ћемо то бити join и више, у стању да извозом фабриката и полуфабриката плаћамо овај увоз. Аутори су при обради основних проблема употребили метод пркказивања и анализе структуре извоза и увоза пре и после Другог светског рата (за периоде од 1925 до 1939 и утлавном од 1950 до 1952) и анализе нашег трговинског биланса уопште, а затим су прешли на дриказивање и анализу структуре извоза и увоза по појединим секторима наше привреде (пол>опривреда, шумарство и индустрија рудахктво). Они су тако исто дали и обимне и детальне статиегичке податке и прегледе извоза и увоза по 1 појединим деловима једног истог сектора. Из података наведених у овом раду видимо да je у Југославији од 1925 до 1939 извоз пол>опривредних производа износио од 58,74 до 62,54%, шумарских производа од 16,97 до 20,49% и производа индустрије и рударства од 19,34 до 22,13% од укупног извоза, док je увоз пољопривредних производа, укљ учивши овде увоз вуне и ,памука, износио од 18,44 до 20,26%, шумарских производа од 0,64 до 1,33% и производа индустрије и рударства око 80% од укупног увоза. Међутим после Другог светског рата ова слика се у великој мери меша. У периоду од 1947 до 1951 извоз пољспривредних производа износи просечно 40%, шумарских производа 28% и индустрије и рударства 32% од укупног извоза. Паралелно са овим у времену од 1950 до 1952 порастао je увоз пол>опривредних дроизвода на 36,57% од укупног увоза, док се сманьио увоз производа индустрије и рударства на 63,40% од укупног увоза. У даљим излагањима аутори детаљно анализирају податке о извозу и увозу појединих производа из сва три раније наведена основна сектора, уводећи у ове анализе и апсолутне цифре о укуп-