Анали Правног факултета у Београду

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дне војске, сем личне квалитете војника, наш сељак из области у којима се ограничава рађање, није био нимало гори у ратовима XX века, него што je био у ранијим ратовима, када се у тим областима рађања нису ограничавала. У радовима пољским je тај сељак чак издржљивији него сељак других области. Дегенерација народа je процес врло дут, a последице дегенерације долазе сдоро. Ограничавање пак рађаша дошло je сасвим нагло; у неким се областима развило и уошптило колико само за један људски век. Ако je ипак дегенерација узрок ограничавању рађања деце, тај je узрок сасвим незнатен. Да ли ту није узрок нека ошпта декаденција морала, нарочито полног? Ако je уопште и то неки узрок, он делује само у новије време и сасвим мало. Да je то неки иоле важнији узрок, онда 6и упоредо са ограничавањем рађања деце слабио и полни морал. А не слаби. Конвенција о полном моралу и данас je једна од најјасније израђених конвенција на селу, по којима сеоско јавно мњење уопште суди о постунцима жена и девојака. Ограничавање рађања почкње у жупним, од старине ратарским, селима и ту достаје најјаче. У плашшиским селима исте те области ограничавање рађања почине доцније и изради се слабије. Међутим у жудним селима конвенција о полном моралу, по .правилу, je израђенија и оштрија него у планинским селима исте области. У Влаха je ограничавање рађања пре почело него у шихових суседа Срба, a конвенција о полном моралу je, по правилу, у Влаха либералнија. Ни постотак ванбрачне деце не расте упоредо са порастом контроле рађања него, напротив, опада. Истина, то не показује да je и број ванбрачних зачећа мањи у областима са развијеним ограничењем рађања. Ни тежња женина да дуже остане свежа и лена није неки иоле важнији узрок ограничењу рађања деце на селу. Кад би то био узрок ограничењу рађан>а, оно би било у граду оштрије него на селу. У грађанке je тежвьа за чувањем своје лепоте несумњиво јача и више изражена него у сељанке. Међутим у свакој области, једној по једној, ограничена рађаша деце je у градовима блаже него у селу. Једна грађанка из Књажевца, која има деторо деце, прича; „Кад сам отишла у госте својој свекрви у село, она ми каже: каква je то лудост у вас двоје? шта ће вам толика деца?“ И жена градског радника, изгледа, рађа више деце него сељанка. Свакако не рађа бар мање. Међутим и она, као грађанка, више тежи да дуто остане свежа и лепа. Исто тако и жена чији муж иде са села на неки фабрички рад, рађа више деце него она чији муж не иде. И у сељанке и у сељака тежња за угодношћу и уживањем уопште није већа у областима, у којима се ограничавају рађаша, него у осталим областима. То je на селу свуда последње и у становању и у исхрани, одмору и економисању снаге. Ни слабљење верског осећања није неки јак узрок ограничавања рађања деце. Ограничавање рађања деце je y неким кра j евина опште, а и у тим крајевима има и побожности и верског страха од греха. Али нема или je ослабило осећање да je ограничавање рађаша деце грех. За пост се јасније него у овоме вида