Анали Правног факултета у Београду

ОГРАНИЧАВАЊЕ РАЂАЊА ДЕДЕ НА СЕЛУ

7

како то бива. Има на селу доста света који je побожан и који се верски боји греха, али яе пости. У тога побожног света променяло се само верско схватагье поста: Сасвим je ситан грех не постити. Док je главна исхрана стоке на пространим колективним паппьацима и у шумама, свакоме домаћинству треба пастира. Деце и омладине. Свако ко их je имао, могао се заимати стоком. А сточарство je била привреда важнија од ратарства. Како се стока све више храни из ратарске привреде. тако пастири престају бити потребни. Нестаје дотадашзьег главног сточарског запослења деце и омладине; нестаје и једне од главних привредних потреба да се има деце. Ако има снажних радника домаћинство се могло заимати и радном земльом. Имало се одакле захватати, требало je само искрчити. Није се морало бринутн због прираста чељади. Обилат пород био je потребан. Имала je онда реч; „Није газда ко има волова, но je газда ко има синова“. Имати деце више, значило je имати могућност више да се прошири привреда и ратарска и сточарска, да се повећа богатство. Слушао сам једном, поодавно, погађање у шали, разуме се међу двојицом суседа, око размене жена. Један није пристајао жену за жену тражио je „прида“. Погодили су се да му даде двоје деце прида. A обојица су имала деце доста. Онда je дете заиста било прида вредност уз жену. Често би се чула и реч која показује да се дете сматрало за привредну вредност у домаћинству, па чије je да je; ~Што се у сном тору роди, за своје се броји“. Имало je о томе речи још циничнијих. Када нестане неограничених могућности за пропшрење привреде и сточарске и ратарске, настане брига шта he бити са породой кад одрасте. Имати деце постане теже и због тога што у новије време деца проведу jeдан део детињства у школи, а мушка деца један део младости у војсци. Деца троше а не привређују довољно. Кћври се удаду. Синови, кад се ожене, деле се много чешће него што je то било раније. Нису ослонац у старости. Имала je прича; „Питао намерник орача: Може ли те издржавати та земља а видим да je слаба? Може некако, иако ме тек једном трећином прихода издржава, a једном трећином плаћам дуг, а другу дајем на штедњу. Како то? Храним оца и мајку то плаћам дуг; храним децу то дајем на штедњу. ..“ Сада се чак ита прича заборавила. Па ипак то што деца постану привредно некорисна и што скупо стају није довољан узрок ограничавању рађања деце. Ограничава се и у дородицама којима не треба да им деца буду корисна и које то и не очекују. Чиновничкој дородици деца су још мање привредно корисна него сељачкој, мање су јој и ослонац у старости, a стају много скупље. Па ипак чиновничка породила има просечно више деце него што има сељачка у неким областима. Али сељачка породица оставља своме породу скоро непромешьиво омеђену своју баштину која je једина основица сељачког живота, а чиновничка породица има за своју децу ипак шире изгледе, разноврсне изгледе, те због тога и боље изгледе. Женска деца стају скупље него некада. Одело, ако je потпуно по грађански, као што све чешће и јесте, несношљиво je скупо. За