Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

самотеку хаљину девојци плати ce y Вишњици (код Београда) 80.000 динара. (По испитивањима Мире Бален. Студија о Вишащи. У рукопису.) И девојачка спрема' сада стаје много скушье. Раније није било бриге за удају девојке. Удавала се свака; И вредна и лена, и лепа и ружна, и она која je на добру гласу, и она која je на злу. „И хромица“ што кажу. Човек без жене био je мученик. Био убоги сиромах’ и кад шла велико имање, Човеку који има велико имање, било je готово и теже, ако у домаћинству нема жене. Имало je онда послова неопходних које су само жене радиле. Сада je удаја девојке постала велика брига. Ратови су за ових последњих четрдесет година стално уништавали много мушког подмлатка. После једног састанка са колонистима из Црне Горе и Сащгака у бачванском Сивцу сачекало ме je неколико девојака, издвојило из друштва и питало; „Стрико, држава нам се збрину за земл>у и куће, хвала јој, а ложе ли когод нас јадне некако збринути да се поудамо?“ У неким црногорским селима, онима која су у најљућем кршу, имала je још и пре Другог свегског рата једна нарочита контрола рађан>а: нелики део момака ocrajao je неожењен, јер није имао на чему да заснује породицу. Због тога и велики део девојака остајао неудат. Производња текстила била je некада посао који je, сем стриже оваца и орања коношьипгга и ланипгга, цео само жена радила. То je био посао неопходан и важан —• раван ратарском или сточарском послу и ономе најпречем. Сада се рородица не одбва из кућне радиности сем малим делом. Може се разминути и без то мало. И рад око белог мрса био je цео женин. И тај je рад онда био много важнији него доцније, jep je стоке било много више, а бели мрс много важнији у исхрани. „Планинка“, жена која управл>а гферадом млека, била je после домаћина најважнији чинилац и у великој породичној задрузи и у мањој породици. Сада су месо и свињска мает заменили бели мрс, а рад око тога није женин рад. За рад ’o месној зимници жене не мора ни бити. За рад око хлеба и за кување јела жена je била такође неопходно потребна у домаћинству. Хлеб се сада купујв. Највише баш у оним селима, у којима je контрола рађања деце најоштрија, jep су та села и најразвијенија. Аутархичност сељачке привреде je много магьа, а женини су главки радови били баш они који привреду и чине аутархичном. Сада je земл>ишна основица домаћггнства мала, те je уопште мање потребно свих радника па и жена. Због тога што je жена домаћинству сада мање корисна и мање потребна, и она сада ваља да донесе свој улог у основни капитал. Ту je главки узрок садашњем обичају давања мираза. А мираз je теШЮI, недодношљиви издатак за домаћинство и то не само за домаћинство са малим имањем. Сада се тек потпуно јасно изражава и дејство државних закона који још одавно признају женском детету неко право на наслеђе. Док je жена била привредно неопходно потребна, те тражена и због тога, ти закони нису долазили до иоле пунијег изражаја. Девојке су се лако удавале и без мираза. То су главки привредни узроци због којих се нарочито женска деца не желе.